GRICKAM SEĆANJA
Grickam sećanja dok lagano pišem,
niz obraze se rumen sliva.
Želim da prenesem sva osećanja
koja su me u samoći pratila.
Zažmurim pa dotaknem perom vatru,
prisilim srce da pusti dah.
Koliko puta je oko suzom umiveno,
u samotnoj noći
satkanoj od čekanja,
u novom danu tražilo spas.
Grickam sećanja dok sreću sanjam.
Na izgubljenom putu
spokojno duša
sve nevolje briše.
I kada pero u žar dodirne,
u svakoj tišini
opet će me biti…
Ljiljana Skelić Vemić
/septembar 2023./
AKO TI NAPIŠEM PESMU
Ako ti ikada napišem pesmu,
pisaću je usred bela dana.
U poraženoj duši nestalo je svega,
umrla sva su osećanja.
U noći onoj
nalet vetra je bio,
dva cveta na zemlju su pala.
Senke se mimoilazile
jedna pored druge,
zidovi plakali,
pod stopama rasla mokra trava.
Ako i napišem pesmu
o naprsloj noći,
sa prvom zvezdom narušićeš mir.
Uzalud te
u pesmu stavljam.
Ljiljana Skelić Vemić
/ septembar 2020./
