Ne da mi svekrva da iz kuće izbacim njezin stari smederevac. Uzlud je svi nagovaramo da i mi ko i sav ostali svit konačno tribamo razvest grijanje pa da u ciloj kući bude toplo, u dnevnu metnut kakav lip kamin pa uživat priko zime gledajuć kako vatrica veselo gori. Ona ne da ni čut.
– Ja lipo metnem jedno drvo, ugrijem se, skuvam ručak i kruv ispečem, sve o jednom trošku, odma ona počne mudrovat.
Onda obavezno primjeti kako moderne mlade ubacuju kamine jer ne znaju šćedit struju što je osnovna zadaća svakog domaćinstva u našem selu, pa obavezno spomene Lucinu nevistu.
– Eno, otkad je Luci nevista izbacila istu vaku peć a metnula nekakav kamin, sritnica se nije ni ogrijala. Đava ti ono odnio, na ono se slobodno moreš golom guzicom prislonit, ne boj se da ćeš se spržit! – sva važna uvik isto zaključi raspravu.
Spomenem ja da bi se Luca dobro zgrijala da ne žali naložit, ali mi moja samo odmane rukom.
Da ti budem iskrena, ja ti ovu njezinu staru peć smislit ne mogu! Nit je volim čistit nit u njoj znam peć jer mi sve uvik prigori a ona uporna da nije do peći nego do mene. Eno, i jučer me nagovorila da tamo ispečem kiflice jer su nam se bili najavili gosti. Znala sam ja da to ništa neće valjat, ma opet je radi mira poslušam. I normalno da mi nisu uspile, izvana su odma planule a unutra, vidim, ostale sirove. Zato sam na brzinu izmislila nekakvu izliku pa brzo šmugnula iz kuće samo da se prid ženama ne sramotim. Isto sam kasnije morala priupitat šta joj rekoše za kiflice.
– Odlične, veli ona, nikad bolje! Lipe su ti i sočne, samo im ja nisam znala kazat čime si ih punila, iskreno će svekrva.
Skromno sam priznala da to nije do mene nego do peći, i da vidiš što joj bi drago!
Danas smo kod Luce pile kavu jer joj se iz Austrije vratila nevista. Odma su ženu stale kritizirat što je naku peć zaminula kaminom, a ona, ko pametna žena lipo im prišutila, dobro najarcala vatru, pa ih onda sve odlučno izazvala:
– Da sad vidim tog junaka koji smi golom guzicom primaknut!
Bome se ni jedna ne oglasi.
Mogu ti reć da se i ja što prije moram dokopat nakog kamina, jer vako više ne more. I oću, evo čim smislim kako.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba
