Crklo mi je auto.
Ruku na srce, nije to ni neka velika novost jer je već odavno pokazivalo da mu je kraj.
Nikad ne bi tilo iz prve upalit, nego bi se najprije dobro iskašljalo pa glasno vrisnulo i tek bi onda krenulo. U zadnje vrime toliko je klapalo da ni susjeda Mara više nije tila sa mnom k misi. Bojala se kaže, da će mi točkovi otpast pa se krstila livom priko desne kad bi vidila da u njem vozim dicu.
Ajde molim te danas svak glumi, eto koda ja ne bi tila vozat okaša da mi more bit! Osim toga, njemu nije ni bilo do točkova nego do auspuha i još nečeg. Samo eto, to sad više i nije bitno. Doduše, nije ti to mene toliko zabrinjavalo koliko otkazivanje poslušnosti. Vidiš, ima nekolko na čistu bi miru gubilo gas. Ja bi tada dala žmigavac pa stala sa strane. Onda bi ga ugasila, malo sačekala pa ponovo upalila i lipo nastavila svojim putem. Neki bi se znali čudit kad bi im tako stala prid kućom ali ti se ja nisam dala smest! Pristojno bi kimnula glavom ili bi manula rukom pa bi onda nastavila svojim poslom. Samo eto, sad mi je skroz crklo.
Miro je odma našo drugo i to dosta povoljno, pa smo ovo dali na otpad. Meni ga žao ko kakva đuturuma pa mi se nekako u grlu steglo onda kad smo ga tamo ostavili.
Ovo novo je odlično, fijat ko duša! Pali iz prve, nimalo ne klapa a staje samo onda kad ja to oću. Kud ćeš bolje od tog?
Ali eno, moj se Miro stalno mršći i do sad mu je barem sto mana našo. On bi valjda tio za te pare novog bemveja vozat. Da ne bi!
Ma kažem ti, svak glumi.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba
