Neš ti novogodišnji odluka. Nisam ti ja od toga nikako jer računam, šta mi je koristi išta odlučivat kad me se ionako malo toga pita. Evo na primjer, nije nova godina pošteno ni počela a mene već strefila nekakva viroza, a nju ti vidiš sigurno nisam planirala. Baš zato ne volim ništa planirat daleko unaprid nego nastojim živit laganini, dan po dan.
Vidiš ja ti se svako jutro ustanem sva vesela i prpošna pa pjevušeć pristavim kavu sve misleći kako mi baš ništa neće dan pokvarit! A onda otvorim frižider. Mogu ti reć da me onaj prizor svaki put lipo rastuži. Znam ja da svi govore kako je skromnost vrlina ali meni ti je nekako baš dosadilo skromno živit. Evo su mi i šampon i kečap a i ovaj sritnjak za suđe okrenuti naopako da mi je lakše iz nji dušu istisnut kad sva tekućina iscuri. Veš perem noću jer sam čula da je tada jeftinija struja pa mi se sad susjedi žale da ih iz pameti izgonim bukom. Šta ću kad mi je mašina stara pa svaki put kad pere skače i priti da će eksplodirat.
Ma znaš šta ću ti reć, možda je stvarno došlo vrime da i ja okrenem stranicu i donesem jednu čvrstu, ajmo reć novogodišnju odluku da ću od sad živit bolje. Bome i oću! Evo ću sad odma obut ove svoje nove čizme što ji još otplaćivam na kredit i odo pravac u trgovinu. Tamo ću uzet troslojni papir i onu skuplju kolu pa nek iđe život, a putem ću se sigurno sitit šta mi još triba.
Da znaš da mi se ove novogodišnje odluke baš nešto sviđaju i zato mu svaka čast ko god ji izmisli! Dobro ajde, možda mi odluka da više trošim i nije najpametnija do sad i sigurno bi bilo puno pametnije i bolje da mogu još malo stegnut remen. Ma opet kome ću ga više stezat kad i vako jedva dišem!
Ko ga šiša, odo ja.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba
