U depresiji sam. Svaki dan mi je isti. U zadnje vrime slabo i spavam jer me spopada nekakava sparina. Slaba nam fasada pa valjda zato. A eno, u susjede mi Mare po cilo lito bude ladno ko u grobu otkad su fasadu prominuli, a zimi im kaže lipo toplo kad i ne lože. Eto ti vidiš. Samo otkud meni pare za fasadu, evo još nisam skupila ni za more, a od Božića šćedim!
Vidiš, ove sam ti godine čvrsto odlučila da mi ovo lito neće proć ko prošlo, u kuvanju, čišćenju i zalivanju vrtla. Ove godine oću odat, štogod vidit i upamtit za stare dane pa da se onda mogu falit da sam lipo živila, a ne da se samo tužim na bolna leđa od tereta ko sve naše žene. Ja bi drugačije.
Zato sam i bacila cigare sve ne bi li štogod primakla u kasu! Samo rđavo ti napridujem, kokad je sve pričnije od mora. Zato sam ti u depresiji. Samo ću ti ja brzo izać iz nje i to doli na Vinjane Donje, sad je samo pitanje koji dan! Sve su prilike da danas ne mogu baš doli, ali zato mogu u Roško Polje na darnek, tamo je isto lipo.
Pa ja, evo vidiš već mi je bolje.
Ivana Ćurić/Tomislavcity
