Uvik sam tvrdila da sam na ćaću. Što po očima i kosi, što po naravi, ali mater nikad nije dala reć.
– Ti si najviše na svoju krsnu kumu Katu. Obe ste jednako prgave a po duši govoreć i tebi i njoj brži je jezik od pameti! – redovito mi se smijala.
Ljutila sam se ja u početku, ali što sam se više družila sa svojom kumom to mi je bilo jasnije kako more bit da mi je mater u pravu. Moja kuma često lane nekakvu glupost pa joj se svi dobro nasmijemo. Brzo se ljutne, ali još brže i popusti evo baš vako ko i ja, ma opet se ne more reć da je loša žena! Sa svakim se ona dobro slaže i što se nje tiče svi su ljudi, bez obzira na viru, boju kože i naciju isti, a eto vidiš tako ti mislim i ja.
– Svakoga je Bog jednako stvorio! Ja sam brte odrasla među muslimanima i uvik smo se lipo slagali. Naša je kuća za Bajram uvik bila puna kolača, a bome bismo se i mi njima oduživali za Božić. Pa zar to nije baš lipo?! – uvik bi pripovidala kad god bi se negdi naslutila bilo kakvu vjerska netrepeljivost.
Nedavno smo nas dvi zajedno išle u nabavku za Božić, obe mrzovoljne zbog velike gužve. Najednom ona glasno povika:
– Mujaga! Ma duše ti, jesi li to ti?
Prenu se visoki, stariji gospodin pa veselo poskoči i za tren se stvori kod nas. Grle se oni, propitivaju jedno drugo za zdravlje i familiju a onda joj se Mujaga sav ponosan pofali:
– Ako Bog da, za koji misec ću postat dedo, moja Mersiha je trudna!
Drago mojoj kumi pa čestita i blagoslivlja a onda ga veselo i potapša po ramenima.
– Moj Mujaga, baš mi je drago, nek bude živo i zdravo to je najbitnije! – razdragano poviče pa onda ničim izazvana i doda:
– Nek se širi vira Isusova! – pa se jednako veselo i pozdravi s čovikom.
– On ti je duša od čovika – nastavi mi govorit nako u hodu – a ruku na srce, nema na koga ne valjat! Svi su ti njegovi oduvik bili čestita čeljad!
– Ma bona kako no mu ti reče – zabrinuto je ćušnem laktom – pa čovik je musliman!
Iskolačila ona oči pa odma i usta pokrila rukama.
– Izletilo mi, jadna ti sam! – poviče panično u strahu da je nehotično uvridila čovika.
– Ajde molim te, što će se ljutit ako je dobar košto kažeš! – stanem je umirivat, ali mi se ne dade šutit pa se odma i našalim:
– Doduše ja bi se na njegovom mistu naljutila šta je, je!
I eto, tada se ona naljutila na me.
Ma znaš šta ću ti reć, ja sam i dobra ispala obzirom na to kakva mi je krsna kuma!
Čuj to, mi iste?! Svašta.
Ivana Ćurić/Tomislavcity
