Bog tata! Mama mi je sve objasnila.
Još sam bio skriven i čuvan u njezinoj utrobi
kada je, tebe, dragi moj oče, stigao metak
ispaljen agresorovom rukom.
Kada si otišao, znao si da me mama, pod srcem, dobro čuva.
Netko se ružno igrao našim nevinim životima.
I nisu upravu oni koji kažu da nemam oca.
Ja te imam, na Nebu, oče moj, odakle me milo gledaš.
Mama i ja molimo se za nas troje, i da rata nikad ne bude.
Mama je hrabra i nije se uplašila težine života
ni zlobe, ni prezira, ni svih zala na zemlji,
jer zna da nas, ti i dragi Bog, s Neba gledate i grlite.
Nećemo ugasiti naše snove dok tvoj grob kitimo cvijećem.
Ti živiš, jer mojim venama protječe tvoja krv.
E, moj tata, da nije bilo agresije na Lijepu našu i rata
sada bih imao i sestru i brata.
Budi nam veseo dok ti se jednom ne pridružimo.
Ponosimo se tobom i volimo te, dragi oče,
koliko je od zemlje do Neba,
eto toliko i još više, više, više…hrabri naš…
Pozdrav tebi i svima koji i gori u Nebeskoj Domovini
dišu za slobodnu Hrvatsku.
Blagujte mir s Božjega dlana, a ovdje „kako je, tako je.“
MILJENKA KOŠTRO
