|
Koraci jeseni
Pomalako lito kolinči…
Zlatno-crljenon farbon.
Jesen.
Luša grane žalobne,
Otkosin listopada.
Otpunčava uspavane oblake.
Ledinke kiti laticon šafrana.
Jutrin maglenin basa, štufin koracin.
Kakon dan odmiče,kupan suncen, šta ga zlati,
Čeljadetu korake ošalamuti.
Dušu rašćaraje zvucin zagasitin.
Arboreton silenin polja budi.
Čedo u naramku drima,
Zašuškano veršanjen krnjolca.
Mačići postrojeni u zamlađenin vrtlin,
Planjcaju očimon žegarnin.
Arija predika melodiju kadifa.
Jesen koracin antikin đurvida.
Afanaje sićanja lipa.
Noć navrati otpunta,
Koracin lakin cota.
Srce sneno mami vonj dropa.
Žera u špajeru tutinja…
Praškon upirena.
Stope oslikaju prančioke nade,
Granjsajuć’ po jeseni …
Svin jin vrletin…
Rojeć’ čežnje varljive,
Bekinu valja kripit, jopet, vinon mladin, iz kanele.
U Karakašici 15.listopada 2017.
Marija Librenjak
|
|
