Jesen rana ’72., subota…, dan pazarni…
Pučina podne udrila u kosti,možđane muti.
Počela škola u Ćiće,kraj Alkarskog,u varošu. Bilo je tutek đaka iz sviju obližnji karapelja pa i iz Karakašice i sa Suvača.
Dica saplala o’ debulice, (ma ‘ ko je tadak za marendu gazeta dava) , a nako dičinje orna zaputila se nanoge , sdnu Alkarskog…ispo stolitni maruna. ..Mijovilsko lito ošalamutilo Boga i čovika…
Tribalo je zašijat i priko Zečevog i Fratarskog obora, pondak u našu (Vrličku) kalu , pomalako prić Baljkov most, na Jakinu guvnu pripazit ter put pod noge…
Kogot bi se uspe na Zorkin kar, doklen ji ne bi zaiška škurjon , podcikujuć zekanu – Ija, .doklen bi zakijandriva školske tašne, a libre kišala tramuntana…, Ko bI prvi skočijo, krik bi zakrika, a Zorko vika – Op, op…pa dica u sanpasu skakala…
Prnedacaj se priko Ćosinog potoka, izbij na Grubišu i vckon vataj drugu mulariju…
I Rišćansko (greblje) dica prošla krsteći se, jerbo ji takon stariji svitovali, Bokin rast i alagase, priko Slani stina do Balajića gore. Doklen sunce tuklo u svi šešnest, oblaci se zasukali o vrile rujanske arije, grođže zdrijalo u Muškoga vinogradu, svak manijo po čeulju. Zasladijo usta tažna rascicverenin smokvon , i puti dalje zvizdanon ošalamućen…
Tribalo plenit i zerku planodvat u prančioku u gori, snatanja dičinji …(ni amenta o’ rastovine i jurikovine sadak nema).
Prvi poša starmalešni Joko, ki kapo, al’ obazri se i nako priplašen kunpanjonin reče: – U Balajića goru spušćali se Kamišari. Ja vidijo pa vidijo!
Drčina u strau zanimi , ki da ji je grom ošinijo iz vedra neba…
Suncan će uto: – Ma jok, di bi oni s Kamešnice lipon odek sašli?!
U školi jin utralo stra u kosti o’ Kamišara, ne daj Bože ki u zemane o’ Ustaša.
Ne boji se ni zere Šara.Barba Jerko ga svitova da nema većeg zla o’ komunista, i nako s porugon zaverša: – Tito- partija, omladina-akcija!
Zalešura se Kuso (raja se nasitijoi) , šta o’ debulice, šta o’ stra: – Ma iđen ja ća! I grabon veruć se kroz lužine zašija na Gornji Suvač.
Mira Dujina, curica stentana viče zanjin: – Kuš , vraćaj se, neće nami Kamišari naudit, tojo je čeljad naška. Rvacki spasitelji!
Ma đava nit ore nit kopa pa Joko svrnijo drčinu nazat: – Ajmo kraj zadruge i priko Brekine gore pa ćemo s Atlagine Bakuše poćirit ko je tamoka i zaraj čega je tutek.
Posluša ga kunpanija. Boro ćiku dudučijo, šta je iz škovaca kraj Milicije peška, išton malopren…
Ljuba i Seka se šapljele šakaretno: – Ma ko je vidijo Kamišare, jeer se bojite? Bubi crvi u guzici, a jopet gušta, jerbo ovanjcirala. Dragi (Dražen) jon prišaplja pa u kazni ostade Nada.
Neko zapiva ispo glasa: – Sunce za goru, Anka pošla na vodu, susrila je tri bećara,sva tri naoružana, jedan nosi topove, drugi nožove, a treći sablju tanku da zakolje Anku. Anka jin se klede, nemojte me klati, mater će me zvati…
Pripade se i bidna Nediljka, pozanjon i cila družina, jerbo sunce zalazilo iza Sutine u Nevoriće.
Joko će, nako zabeblijan, al’ i matere oštrokondže se boja: – Ne smin ić’ kući doklen mi Mara ne isporavi jedinicu i metne viđeno, pak se potpiše misto moje Anđe.
Granjsali takon ispo Mulešinog, priko Škarpe, Jozelini drača i žira pa vrckon prikon laza i Kupinjevca , lipon do Balajića gore…
Ko bi vegon kapo Joko , izresta ki da mu je osamlest, poćiri, neka je sneruke, ispo starog rasta, kadli ima šta vidit.
Počiva čeljad,opremljena u starinskon nošnji. Sklalala i guće i oplećke,skinile žene šudare, a muški kunparane … Kusaju turte i mrtadele, poje se cugon pive.
Magarad pripeta za bristovinu mladu, rastovarena plandovala u zaladici. Samari po strani, okolon i kudilje i bakre, stočići, bukare. Opanaka ki u priči, varnjača, (u da ji je dičinjin materon), sepeta, stapa, i svake vele ratila…
To Potravčani i Potravke, s pazara varoškog podne činili. Upočinili i krunicu Gospi Sinjskon molili, sve doklen zaškureno sunce nije okomeralo jin žunte.
Dici stariji utrali stra’ u kosti…
Kadikad Mari u san banu , ispo inbotide, ka i kapu Joki, kamišari rabreni, ter Potravke i Potravčani, naši vridni bakrari…
Opustila Balajića gora, tutek sadak je rupetina…Prounda,mater Marina bi rekla.
Boga pitaj, ‘ko dičinje sne u terlukon dupera?
U Karakašici, 8. veljače 2019.
Marija Librenjak
