“
Sunce raskopčalo haljinu,
obnaženim grudima,
miluje dan.
Povlačim zavesu
svetlost u sobu da uđe.
Oko da nahranim
i odsanjam san.
Može li bol nestati
dok sunce u oku pliva?
Spusti tugu u dubine svoje,
utopi je
i bola više nema.
Ljiljana Skelić Vemić
/jul 2020./
