LAŽNI SNOVI
Gore mi grudi grehovima i slabostima u vatri
što si zapalio.
Sagorela duša
nestaje lagano
u želji se gubi.
I kad spavam, srce je budno,
osluškuje korake.
Otvoriću vrata,
ispružiti ruku
makar u snovima…
Na svetlost dana me povedi.
Ljiljana Skelić Vemić
/ oktobar 2019./
DAVNO SE SRCE ISELILO
Davno se srce iselilo,
previše ga sve u meni boli.
Poslednje uzdahe uzelo je…
Ponekad se
u goli život vrati.
Kako oči manje vide,
srce daljinom
jasnije posmatra.
Na umrloj obali
udahnulo samoću…
Iz hladnog prostora
iskralo se,
otišlo bestraga.
Ljiljana Skelić Vemić
/oktobar 2022./
