OD KUDA MI DOĐE
Od kuda mi dođe
o ljubavi da pišem
i da nepostojanje
od razbacanih godina kradem.
Sve ih
poput pahulja
na dlan stavljam,
strahujući da me
na početak ne vrate.
Svaki pedalj praznine sanjam,
čekajući da me buđenje ogoli.
Blagosloveno si srce,
što budnim očima
kontrolišeš osećanja
i ne vraćaš u mladost ranu,
kada je ljubav
vlast imala.
Utišaj strasti
i pusti me…
U svojoj tišini
da živim gordo…
Ljiljana Skelić Vemić
/jun 2024./
LJUBAV DATUM UPISUJE
Ljubav može da se smeje,
može da plače,
da se zagrli
i na komade da se raspada.
Ona je trava, po kojoj gaziš.
Cvetna omanja livada.
Oduvanom kosom
pogled ti dodiruje,
drhti između bedara.
Ljubav je kao senka,
proteže se svuda naokolo…
Šarene oblake šalje,
pod jastuk stavlja.
Čas se penje na vrh planine,
čas klizi…
U vodu uranja.
Zar je bitno kako dolazi…?
Pravo u lice,
ili sa leđa nabasa.
A srce bude malo…
Njegova ruka je nejaka.
U zgužvanim čaršafima datum upisuje…
Osmeh stoji na usnama.
Ljiljana Skelić Vemić
/jun 2018./
