Svitnjaci
U predvečerje na Uočnicu svetom Ivi
Zdravomarija zvoni, sivkasti bili dim
poput maglice krije nebo
Svitnjaci u čast svetog Ive gore
zvona zvone dan polako u san tone
Molitve svecu hrle čuvaju se običaji drevni
miris suve trave, pokošena sjena
kroz moju glavu juri kao uspomena
vrati me u davna ditinjstva vrimena
Mi dječaci iz naše ulice
čekali smo sa najvećom strašću
kada će zazvoniti zvona u sedam i petnest
Zdravomarija, kada se Svitnjaci pale
Kada se najbolje razgore
priskaču se redom po selu svitnjaci
plameni jezici k nebu se dižu
a dica lete, skaču, neki već plaču
kroz žutonarandžaste buktinje skaču ,
Skidaju se jakne, nogavice se u čizme tiskaju
junače se, kada se opeku neki ne ječe,
a neki bome dobro zveče
žene se krste zazivlju Boga
Bog vas pomogo šta vam je, oš u vatru upast, ne daj Bože zapalit se
Divojčice uplašene, prestrašene
gledaju junake tiho šaljući znake,
stariji ljudi kroz smij sve prate
vele ehh kad smo mi skakali ,
ovi danas svitnjaci su mali, kad bi vi znali
Tako pola sata traje skake vriske i graje
i onda se utiša , a ostane za cili život ,
ostane za cili život , toplina, miris dima
mirisi ditinjstva , slike u očima,
u venama svaku uočnicu teče to divno veče,
Rano zorom ustajemo , zapravo u svitanje
bosih nogu pepeo od Svitnjaka se gazi,
križ se crta u pepelu, molitve svetom Ivi usne sriču
tri puta po pepelu i jedan križ na čelu
Onda lagano preko oštrih kamenja i pjeska
do ledene modro zelene Šujice noge prati ,
u ruci sandale od plastike žute, za povratak,
pa nazad u krevet ,brzo tone u san to maleno dijete
na Uočnicu svetom Ivi ditinjstvo živi.
Moli za nas sveti Ivo!
Ante Antek Brajko.
