Kad neka javna objavi da je neÅ¡to Å¡to do tada nitko nije pretpostavljao da jest ili se drži zazornim biti u konzervativnoj sredini, recimo homoseksualac ili ateist, onda se kaže da je ”izaÅ¡la iz ormara”. Ti ”izlasci” su u posljednje vrijeme postali popularni, praćeni velikom pompom i medijskom podrÅ¡kom.
Tako da se takvo ”izlaženje” preobrazilo u vlastitu suprotnost, ne iziskuje viÅ¡e nikakvu hrabrost, a jamÄi druÅ¡tvenu promociju i javnu potporu. Na primjer, tako je prije nekoliko godina Jelena VeljaÄa s joÅ¡ nekoliko manje poznatih muÅ¡karaca ”izaÅ¡la iz ormara” javno se u Jutarnjem listu deklarirajući kao ateistkinja. MeÄ‘utim, ostaje nejasno u kakvom su se to mraÄnom ormaru Jelena i drugovi bili prisiljeni skrivati i tko je to ugrožavao ateiste u Hrvatskoj poÄetkom trećeg tisućljeća.
Ovih je dana ”izaÅ¡ao iz ormara” i bivÅ¡i nogometaÅ¡ Zvonimir Boban. Ako je netko možda i naslućivao Bobanov izlazak, rijetki su mogli pretpostaviti da će Boban izaći kao ljeviÄar i Milanovićev pristaÅ¡a. Možda se i mogao oÄekivati neki drukÄiji Bobanov ”izlazak”, ali ovakav teÅ¡ko! U mladosti je, naime, Boban bio veliki Å¡tovatelj TuÄ‘mana i Berlusconija, a naklonost TuÄ‘manove obitelji i HDZ-a sigurno nije odmogla poslovnom uzletu Bobanove obitelji, kao Å¡to ni Berlusconijeva naklonost nije odmogla Bobanovoj nogometnoj karijeri. Ipak, naÄelno se može ustvrditi da svatko ima pravo na konverziju bilo koje vrste, pa tako i ideoloÅ¡ku. No u Bobanovu sluÄaju za oko zapinju dvije-tri nelogiÄne, pa i smijeÅ¡ne stvari.
Prvo, da je duÅ¡u otvorio upravo Miljenku Jergoviću koji je TuÄ‘mana zlobno nazvao ”mirogojskom leÅ¡inom” a Dražu Mihailovića sućutno ”trodimenzionalnom liÄnošću”, dok je Boban s TuÄ‘manovim sinom svojedobno osnovao HIP. Drugo, da je duÅ¡u otvorio baÅ¡ sad ukljuÄivÅ¡i se tako u predizbornu kampanju na strani SDP-a i Zorana Milanovića, Å¡toviÅ¡e i izravno agitirajući za Milanovića. Treće, da je dopustio da ga u intervjuu predstavi kao vulgarna i nenaÄitana Äovjeka koji neuspjeÅ¡no pokuÅ¡ava glumiti intelektualca. PotvrÄ‘ujući tako stereotipnu i Äesto krivu predodžbu o nogometaÅ¡ima. Pomalo mi je Äak i žao Bobana jer se, Äini mi se, prefrigani Sarajlija dobro zabavljao radeći ovaj intervju. ÄŒarÅ¡ijski se mentalitet, naime, uvijek dobro zabavlja kada se doÄepa kakvog nedoraslog naivca, željnog potvrde upravo od tog ÄarÅ¡ijskog mentaliteta.
Prvo ću krenuti od Bobanove žarke želje da se predstavi intelektualcem. Za svaku je pohvalu Å¡to je Boban uz nogometnu karijeru svojedobno zavrÅ¡io studij povijesti na Filozofskom fakultetu, no tamo su ga, Äini se, krivo uÄili. Pitanje pozdrava ZDS i ustaÅ¡kih zloÄina preteÅ¡ka su materija za njega i bolje bi bilo da je ostavi Klasiću, Jakovini i Markovini. Oni su ipak specijalci. Možda su Å imunićeve ”australsko-hrvatske”, usmenom predajom prenesene informacije pouzdanije od onih koje je on upio na Filozofskom fakultetu, zato bi mu bolje bilo i da Å imunića ostavi na miru. TakoÄ‘er groteskno djeluju Bobanove kvaziintelektualne reÄenice u kojima se izvjeÅ¡taÄeni stil postiže stilski nemotiviranom inverzijom. Na primjer: ”Ona tvorevina u Maksimirskoj 128 za mene, emocionalno – NE POSTOJI, pa niti mi simbolike ima”, ”Na kraju krajeva, Äovjek je pismeni orator i intelektualac koji nas osramotiti neće”. Neprirodno guranje predikata na kraj reÄenice ovakve reÄenice Äini sliÄnim izražavanju svojedobno poznatog junaka crtanih filmova Krezumice, plaÅ¡ljivog lava poznatog po uzreÄici: ”Tako mi mlijeka u prahu, kidam na lijevo Äak!”
Posebno je poražavajuće za bivÅ¡eg kapetana Vatrenih da mu se omakla, ili mu ju je Jergović podmetnuo, i reÄenica: ”I gdje se prigrle i prihvate ljudi, i gdje se gleda na Äovjeka, ne samo na fudbalera.” Vrhunac je te ÄarÅ¡ijske zajebancije kada Jergović lukavo navlaÄi nevoljnog ”fudbalera” na literarni teren sugerirajući mu kako možda naslov Handkeova djela Golmanov strah od jedanaesterca nije najsretnije odabran, a Boban mu naivno odgovara: ”Nisam Äitao, ali da je naslov pogreÅ¡an lako je zakljuÄiti.” To da u književnosti ima boljih i loÅ¡ijih, uspjelijih i neuspjelijih naslova, ali nikada”pogreÅ¡nih naslova”- netko to pretendira biti intelektualcem ipak bi trebao znati.
Da zakljuÄim, nije problem Å¡to Boban ”kida na lijevo Äak”, problem je naÄin na koji to Äini. Za malo naklonosti odreÄ‘enih krugova, za koje valjda drži da mu mogu pomoći u intelektualnoj afirmaciji, izlaže poruzi sve Å¡to je dosada bio i Äinio. Tako će najviÅ¡e naÅ¡koditi samomu sebi, a Milanovićevu uzbornom rezultatu, procjenjujem, neće bitno pridonijeti.
Damir Pešorda bpz.ba