Dugu najlepših boja na jastuk si prostro.
U kosu upleo niti zlatne.
Kroz telo pustio zvuk valova.
I nevreme u meni ugasio.
Krenem…
Pa stanem!
Iza sebe se okrenem.
Tamo nikog ne vidim!
Besanu noć provedem.
Novi dan pozdravim
i nadam se dobrom.
Boljem!
Dugom najlepših boja se ukrasim.
Osmehom okitim.
Više se ne osvrćem!
Kroz život grabim…
gazim…
U prkos svemu!
U prkos svima!
Srce mi poskakuje!
Ono što izbledilo,
boju je dobilo!
Duginu…
Baš je lepo…
biti ja!
Ljiljana Klaric Salov 15.7.2020
