Ja i sad te čekam,
a sve misli moje
ostadoše dugo
u toj polutami.
I baš sve što tada
imasmo nas dvoje,
sad imamo večno
al oboje sami.
Ja i sad te čekam
i u tamnoj noci
kad od jakog bola
nebo zarumeni,
jer mozda ćeš ipak
u tišini doći
ti koji si tugu
ostavio meni.
Ja i sad te čekam
sred svitanja zore
i kada se spušta
neiscrpna tama.
Dok nabrekle zvezde
sred visina gore
ja te čekam dole
neutešna, sama…
Ja i sad te čekam,
a čekanje boli
sred dubina tamnih
otrgnutih mačem
porogovara srce
da te večno voli,
ali posle svega
neutešno plačem.
Ja i sad te volim,
a ti samo ćutiš
dok nečujno teče
uzburkana reka…
U bunilu želim
nekad da naslutiš
da te neko, negde
sav u bolu čeka…
Ja i sad te čekam …
Ja i sad te volim…
(1996god)
D.B.
