ČASA PUNA… ŽIVOTA
Zamagljena čaša.
Do pola ispijena.
Rumeno vino,
obraze užarilo.
U oku biser.
Na usnama žar.
A u duši…
spokoj!
A baš sam prašinu digla!
Do gole kože su me ogolili.
Ne bi li našli tragove.
Ponestalo im priče!
Pa se zarumene,
kada me vide.
A iz moje čaše,
vino ni okusili!
A ja sretna!
Nikad sretnija.
Listam knjigu uspomena.
Šaram.
Precrtavam,
one ne bitne.
U srcu pravim mesta!
I idem dalje.
Prošlost ne mogu promeniti.
Ali budućnost ću sama kreirati.
I biću srećna…
U inat!
Ispiću iz čaše vino rumeno.
I ponovo nasuti!
Ljiljana Klaric Salov
