U suvremenom svijetu zabava je postala imperativ. Sve što radite treba biti zabavno. I vi se morate uvijek i neprestano zabavljati (čak i kad vam do zabave nije). Biti umoran ili, ne daj Bože, tužan i sjetan skoro da je postalo nepristojno. Na principu permanentnog zabavljanja funkcioniraju Las Vegas i Monte Carlo, Ibiza i Zrće (na ovoj zadnjoj destinaciji je i jedan broj Duvnjaka ovog ljeta zaradio više nego solidan džeparac).
Međutim, u Duvnu to nije tako. Kod nas je pojam zabave identičan pojmu gubljenja vremena. Pa ako se netko zabavljao, tj. zabavio (zabljovao, zabljevao), to znači da je provodio dan kao u onoj Trla baba lan… Ako vas mater spremi u selo, reći će: Donesi mi kumpira od tetke Anđe i nemoj se zabljovati. Isto tako, odlazak u grad poslom implicira i što brži povratak: Uzmi potvrdu iz škole i vrcom kući, nemoj se zabljevat po kafićima. Ako vam po povratku kažu da ste se zabavili, to ne znači da vam je bilo zabavno nego da ste se zadržali duže nego što ste trebali. Jedino valja ako se dica lipo zabljevljaju i ne cvile se.
Može se zabaviti i zabljovati na razne načine, pa i ovaj glagol ima više značenja. Osamdesetih je godina moderan bio pojam zabavljaju se, a odnosio se na mlade koji ašikuju (kako bi se to reklo u starijim vremenima), furaju, kako to vole reći Zagrepčani ili odaju (po duvanjski). Nije dobro ako se vama netko zabavlja, a upravo se to nama događalo ili događa. To je ono – od subjekta postali smo objekt. Nama se zabavljaju SFOR, PIC, OHR, OESS i slične skraćenice. Toliko se oni nama zabavljaju i zabljovaju da im je jedan duvanjsko-zagrebački pisac i kolumnist poželio: O sebi se vi zabavili (a svaki Duvnjak zna što ta želja znači).
