Mira se iduće lito udaje u Hercegovinu pa joj je buduća familija nedavno došla na prstenski ručak. Upoznali se tada novi pretelji, nazdravili mladencima pa se svu noć uz iće i piće veselili, zbijali šale i prepričavali zgode iz prošlosti
. Drago i mladencima što im se rodbina odma na prvu tako dobro složila da se cila kuća od veselja ori. Kad najedanput, baš ko po dogovoru, nastade tišina. Nije potrajala dulje od jednog trena, ali eto, baš se toga trena sobom prolomi glasan prdec. Odma se dica stadoše smijat, žene se zacrveniše pa jedna u drugu šutke stane pogledat, a did Jakiša ne mogne izdržat pa se odma sune na babu.
– E s njim te đavodnijo, što ga nisi mogla suspregnut!
Udari crvenilo u babine obraze pa se uvriđena odma stane glasno branit.
– Odnijo tebe stara i bezobrazna, nisam ja! Ta di će ti duša, pored ovliko čeljadi na me prstom pokazivat!
Da se svađa ne bi, ko i obično, rastegla nadugo i široko, pa ne daj Bože prid preteljima naružila mladinu čeljad, nevista odma obrani babu.
– E stvarno dide, đava ga odnio ne moreš tako na ženu iznosit. To je sigurno kogod od dice!
– Ma kakve dice! – sune se did još ljuće.
– Ko da sam ja manit, po zvuku se odma zna da je babin! Baba ga je odadrla!
Nažestila se sad baba pa mu bisna đavleka i psuje, a novi je pretelj umiri pa kroz smiješak priupita dida.
– De mi kaži pretelju, kako to po zvuku moreš znat da je prdec babin?
– Đavla ti svog on zna! – viknu baba prije nego li did uspi progovorit, a on, praveći se da je nije ni čuo, mirno odgovori.
– Lipo, muke ti je znat. E moj pretelju, svašta ti ja znam samo da oću kazat!
– A bi li mi tio kazat za kutiju dobroga, domaćeg duvana? – uporno će vragolasti pretelj. Did odma od veselja poskoči, zagladi svoj masni brk pa brzo i potvrdi.
– Oću, što neću!
Onda se sav važan, jer su sve oči bile u nj uprte, udobno namisti pa unatoč nevistinu negodovanju stane objašnjavat.
– Kad prne cura ili kakvo mlado čeljade prdec ti je nejak pa zvuči rećemo nako ko da neko kaziva: Engleeez!
Smije se čeljad, a did ozbiljno i važno nastavi.
– Kad prne kakva mlada odma prdec da prostiš zvuči drugačije. Nije ti ga više mlak ko Englez, nego je dublji vako ko: Francuuuz!- dubljim glasom poviče did.
– Dobro – nasmije se pretelj – kako onda znaš da je baba?
– E, babu ti je najzgodnije poznat! – veselo će Jakiša.
– Babin ti nije ni Englez ni Francuz nego baš nako kako smo maloprije svi čuli: Rus!
Natrže se tada sva čeljad smijat samo se baba opet silno naljuti.
– E dobro si, pošteno si zaslužio duvan i bome ćeš ga dobit! – zadovoljno mu prizna pretelj.
I eto, Jakiša je svoj duvan pošteno dobio pa sad sidi gori viškuće i pod vrbom uživa, a baba mu neće ni blizu. Još tvrdi da joj je nepravda učinjena jer je pod stare dane drže za šprdnju.
– Star vuk, pasja maskara! – uvriđeno ponavlja pa sve tužna na onaj duvan pogleda. E, ako je ja poznajem dobro kolko mislim da jesam, neće na tom ostat. Moglo bi Jakiši brzo prisist ono duvana! Kokad i oće.
Ivana Ćurić/Tomislavcity
