Razbolili smo se Miro i ja.
Mene je ,da prostiš, ulovila nekakva viroza pa ne mogu o sebi. Ali evo, otimam se, kuvam šipkova čaja i žvačem čokoladu za kuvanje pa računam mora proć. Ruku na srce, najradije bi legla da mi more bit, samo šta ću kad nemam kad.
Miro se naladio, ali to ti i nije čudno jer mu je duša navečer zaspat na kauču! Lipo mu ja govorim da je to loša navika ali koda me sluša! I eno ga sad, logom je lego.
Dovuko na kauč jastuk i deku s kreveta pa tužno puše, kuka i zapomaže. Da ti pravo kažem dodijalo mi je slušat ga, samo šta ću?Zato mu mišam meda i limuna u čaj pa gulim i križam jabuke i naranče, ne bi li malo živno. Ali jok, sve mu je gore. Najviše ga brine to što nema visoku temperaturu a to je, kaže, prava opasnost za pluća pa je u panici zvao mater da joj se potuži.
Šta će sritna žena, odma se pripala pa je požurila zaklat kokoš za juhu. Veli to je priki lik, a kaže da joj nije teško ni pitu ispeć, jer zna kako joj sin voli pitu.
Njemu odma bi lakše, koda si mu bolu rukom odnio a mogu ti reć da ni meni ne biše mrsko. Svaka joj čast, odma oduševljeno pomislim pa onda još i poželim da pita ne bude tikvenjača. I nije bila.
Donila je Miri najdražu, burek od furde a ja sam ti tu pitu nekako skroz zaboravila! Ustvari, ne dam je u kući ni spomenut jer mi je od nje muka i kad sam najzdravija. Sad i pogotovo.
I eto, od onog mirisa meni je sad gore nego prije ali bar mi je čovik ozdravio. Tolko je navalio na onu pitu da mu sve puca iza ušiju.
Je majke mi,evo sve dovde se čuje.
Ivana Ćurić/Tomislavcity
