Da sam ja kojim slučajem bila ona curica iz priče što je povikala da je car gol, neko bi me lupio po glavi. Bi sigurno! Narod bi se zgražo i vrtio glavom a babe bi se krstile u čudu na koga sam taka kad su mi fina oba roditelja. Mater bi me garant dobro nalupala da mi više nikad na pamet ne padne tako je osramotit! Onda bi me pozvao taj car. Postavio bi me isprid tog silnog naroda pa me slatko naružio i poslao u zatvor. Tako bi svi naučili važnu lekciju, šuti ako se ne slažeš s većinom!
Vidiš, meni demokracija nikad nije pomogla. I dobro me zezno ko god mi je u ranoj mladosti savjetovo da poštujem tuđe mišljenje, ali uvik glasno kažem svoje. Mora da je strina Ruža, ona me nikad nije volila.
Evo ti primjer u mojoj kući.
Ja sam ti ko pravi ljubitelj demokracije uvik tako i dicu učila.
– Uvik imaš pravo svakom reć šta misliš, i bori se ako si u pravu! Eto tako sam im govorila. Rezultat?
E da ti je vidit što se svađaju i mlatače, i to po cili dan!
Svak oće na televizoru gledat šta niko drugi neće i niko ne voli piletinu na isti način. Niko ništa isto ne voli pa u jednoj tepsiji pečem četiri vrste pite.
Kažem ti u svakoj borbi za demokraciju ja izvučem deblji kraj! Tako ti po cili dan galamim i pritim, a niko me ne šljivi ni dva posto.Ali da vidiš razlike kad moj Miro uđe u kuću!
Prava milina. Odma crkne sva demokracija i u minuti zavlada mir i sklad. Ni muva se ne čuje ako baš ne mora. Svi gledaju šta Miro gleda i jidu šta on voli. Niko se ni na šta ne žali i svi sritni. Rezultat? Izvanredan! Eto ti pa ti sad reci ko je od nas dvoje u pravu? Mogu ti reć da sam ja već odustala pa im sad govorim isto šta je i meni moja mater.
– Bit će nako kako ja kažem!
Dobro, tek sam tako počela pa još nema rezultata.
Uglavnom… jedno sam tila reć.
Care ekstra ti je odijelo! Mrak!
Je majkemi, super ti stoji. Daj krojačima šta će.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity
