I tako ti odem. Stricu ponesem mekih kolača, a strini sam kupila novine jer se tome nekako najviše obraduju. Bome su mi se baš ko dica lipo razveselili! Dok smo stric i ja uz kavu lipo ljudikali strina je pritutumila čitat novine. Zadreljila se u nešto i čita li čita! Pomislim ja da sigurno proučava smrtovnice jer joj je to najdraža rubrika pa joj se diskretno primaknem samo da se uvjerim kako sam u pravu. Imala sam šta i vidit! Priko cile se stranice prostro neki crnac gol baš ko od majke rođen, a strina se zagledala i ne trepće! Kako primjeti da sam joj se primakla nako se odma prene i privrne list.
– Bože moj, kako i ona nije mogla s tobom doć! Nije mi drago što će sama po mraku! – odjednom se glasno zbog jetrve mi zabrine stric, a strina mu odma odmane rukom.
– Misusovo, študi! Kolika bi ja narasla da si mene tako žalio! – odma mu ljutito prigovori.
– Eto, dobro si ti i ostala živa kad ti je sa mnom tako teško! A da si bila čestitija rano bi odapela, pa bi se ja s kakvom boljom popravo usrićio! – našali se on veselo mi namigujuć.
Ustuknula sam tada očekujekujuć sad da se po svom običaju strina zblazne na nj pa da mu se svašta ugovori, ali ona ostade posve mirna. Nako mirna i pomalo odsutna jedva progovori:
– E moj stari, vidila sam ja i čudo bolje od tebe pa evo šutim. Računam, bolji mi je crnac u ruci nego golub na grani!
– Kakav bona crnac?! – začudi se stric a ja se odma natrgnem smijat.
– Vrebac, oću reć vrebac! – stade se ona pravdat ponavljajuć poznatu izreku pa se odma i naljuti što joj se smijemo.
– Star vuk pasja maskara! – uvriđeno je ponavljala.
U ugodnome druženju vrime nam je brzo proletilo samo eto, nikad jetrvu dočekat! Mogu ti reć da sam se bila lipo zabrinula. Već se dobro smračilo, a rasvjete tamo nema. Ne daj Bože – pomislim – mogla bi naletit na grupicu kakve bisne balavurdije ili na nekog nasilnog pijanca, šta znaš?! A onda… Jadni oni, ne želim ni razmišljat šta bi bilo! Kad srićom eto je, izbi. Samo, pošteno govoreć, nije se s nama vele razgovorila!
Čim se smistila uzela je prolistat one novine pa se umirila i više od strine. Ko biva čita nešto! Ajde molim te koda ja ne znam u šta se zagledala! Samo eto. Ma da sam znala da će to tako bit, ne bi ti one ni ćirnule u moje novine!
Ne bi majke mi.
