Moja je Kata najbolja u svome razredu, sve su joj ocjene suve petice. Znatiželjne je prirode, a lako pamti pa je eto, Bogu fala, više nego odlična. Cila je na svoju mater! Sinoć sam joj do ponoći pomagala napravit nekakav plakat za Dan planete Zemlje, valjda će obilježavat u školi. Lipše ona crta od mene, ali se dostrla mene i ćaće da joj pomognemo da ostavi dojam na učiteljicu. Skastio se onaj moj, slušam ga samo kako priča o recikliranju otpada pa se pravi da zna šta govori. Zna ko i ja, samo oće da ga mala sutra pofali kako je”ekološki osvješten”. Je malo morgen!
Kad god se vozimo šutne zgužvanu kutiju cigara kroz prozor, ja bar pogledam ima li ko iza nas, a on ni to. I kad smo onda grilali u gaju, ja sam lipo s dicom kupila smeće, a on nije ni prstom mrdno, još se užugo da to ni ne triba, da požurimo kući. Sad filozofira, a nagovaro me da onaj prljavi pempas ostavim na plaži, da ne smrdi u autu do kuće. Toliko o ekologu, a sad jezikom samo što cviće ne sadi. Pa još ditetu laže da uvik Stojkiću dadne marku više jer cjeni njegovu firmu i rad. Sramota me bilo i slušat.
Danas čeko malu ko ozebli sunce pa je stao ispitivat šta je rekla učiteljica. Mala veli da je plakat odličan, ali se učiteljica zgrozila kad joj je ispričala za gaj i pempas. Valjda čulo dite kad sam mu prigovorila, a još sam joj sto puta rekla da ne priča u školi sve što čuje u kući! Badava joj ja i govorim kad je ista ćaća.
Eno, sad su oboje ljuti na mene. Kako god okreneš uvik sam ja dežurni krivac. A je me i briga, tio je da ga dite spomene, eto ga je i spomenula. Kad bolje promislim baš mi je drago. Jašta se pravi da je ono što nije. Moj Bože ekologa!
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity
Foto: Ilustracija bpz.ba
