Ja bi se bavila politikom. Ne bi dugo da dušu svoju ne izgubim, nego nako, ajmo reć par miseci. Dva, tri u vr glave, eto samo da prominem krov i auto, meni dosta!Utužilo mi više raznosat sićeve po tavanu kad god udari kiša a auto mi toliko skiči, klapa i kašlje da me sram susjeda. Samo šta ću, pravim se da to tako triba. A i oči izbečim čim sidnem u njeg od straha da mi negdi ne iskoči policija.
Ali neće ljudi, prave se da me ne vide. Ta znaju i oni da niko od dragosti ne vozi golfa dvicu. A vidiš, za političara je i golf petica slabo auto!
Eno susjeda Mara, otkad je u politici godišnje minja auto. Nikog ne pozdravlja osim vako, prid izbore. Ali, ako ćeš mi virovat, neki dan mi je došla u kuću i donila kesu. Ja se zakrstila!
Priča kako će njezini na vlast pa će moć šta oće.
– Eto mi prilike, pomislim u sebi, pa se stanem falit, i sebe i onog svog pa joj predložim da jedno od nas zaposli u Elektro.
– Bit će nešto! – namigne ona meni pa ode.
Čuj bit će nešto, a šta? Ko da ne znam, meni od šake do lakta a njoj novo auto, ko i svaki put. Jedino me ona kesa obradova, računam kavu mi donila a taman mi bilo nestalo.
Kad u kesi rokovnik i olovka! A dobro ti je se isprsila! Ma fala joj di čula i ne čula.
A tila bi moj glas, je li?
Ko da je moj glas đubar da se razbaciva.
Ne dam!
Nego, ne bi se ni meni bilo loše kandidirat, ako nije kasno, jer more bit da ima naroda da bi i za me dao svoj glas. Što ne bi, kad more njoj more i meni! Bome ću se i ja kandidirat.
I svečano ću obećat da ću se u vlasti slastit i mastit samo par miseci, meni dosta. Onda nek ode kogod drugi, isto od potribe, tako je pošteno.
Eto vidiš da i ja imam smisla za politiku! Samo, šta vridi.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba
