Jutros su me zvali za nekakvu anketu.
Da ti budem poštena, nisam odma ni skužila kakvu, ali kako ne bi rado nikom ništa iskvarila, pustim da pitaju šta oće.
Znam ja da to nije pametno, ali šta ću kad sam taka!
I tako ona mene upita kako je kod nas. Mislim da pita za životni standard u našem selu pa po duši pravo odgovorim:
– U nas ti je brte isto košto je uvik bilo, jad čemer i bijeda! Nemam ti se seko čime pofalit evo sve da oću!
Kad ona mislila na signal pa opet upita imam li internet.
– Imam, kako nemam evo i sad sam na njemu! – ja ću ti njoj.
Utuži ona pitanje po pitanje a skastim se i ja pošteno odgovarat, na svaku njenu ja ko iz rukava spremnu!
Na kraju ona tide znat kolko vrimena dnevno provedem na internetu.
– Vako ti je to – ja ću ti po svom nako, na tanane:
– Uvik se ustanem rano jutri, am se svane oko osam sati! Odma pristavim sebi crnu kavu pa okinem selfi koji normalno pokažem narodu na fejzbuku, svit to voli vidit.
Dok lagano posrčem kavu i ja bacim oko di je ko i šta se radi. Utom okačim poruku na čovikov zid nako, kakvu lipu rečenicu da svi vide kako se volimo!
Upitam ga ponekad i šta ću kuvat ručku da mu želju ispunim ili mu spomenem kako jedva čekam kad će kući.
On ti to nikad ne vidi jer ne koristi fejzbuk, njemu je to bezveze. Ne voli on ništa tako javno, eto ne bi me javno jamio za ruku ni da mu platiš!
E, zato ja uđem na njegov profil pa sebi lipo vratim poruku, digod okačim i kakvu lipu ljubavnu pismu. Da vidiš na to komentara i lajkova!
Onda pravim ručak, ako mi lipo ispadne ili se trefi kakav komad mesa i to uslikam.
Popodne izađem digdi na kavicu a onda lipo objavim di sam i s kim, a ako se trefi da sam sređena, volim se i uslikat. Bože moj, taka je moda danas pa neću ni ja mimo svita!
I tako, lipo ja njoj objasnim da sam na internetu, moreš reć non- stop!
A ona će ti meni na to:
– Gospođo, recite jeste li vi informatički pismeni?
E tada sam poludila!
Da se razumimo, ja se falit ne volim, ali se ne dam ni zajebavat, da prostiš na izrazu. Bome sam tako i njoj rekla!
Nu budale i pitanja, šta bi da sam odgovarala kratko sa da i ne košto bi joj neko drugi?
Ma da se kakva luda baba zaputi iz Amerike na me bi se namirila, take sam ti sriće. Ko je to informatički pismen ako ja nisam, alo?
Džaba mi ručak izgorio.
Eto, i to sam na fejzbuk okačila i sad odo vidit lajkove.
Majke mi, nekad mi se čini da nema ovog fejzbuka bi poludila! E svaka mu čast ko ga izmisli!
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba