Sinoć sam bila na silu.
Okupilo se nas par žena u Kate Franjine koja se zbog mise na groblju taman vratila iz Njemačke. Lipo smo se namjeravale uz kavu i kolače malo proveselit, kad po nesrići eto ti nam i zave joj Jele. Ova ko i obično čim dođe uze glavnu rič pa odma oplete o tome kako se danas teško živi i kako je za vrime komunizma bilo puno bolje. Ja samo pristojno primjetim da to baš i nije istina, kad ti se ona odma dostre mene.
– Ti si mlada ustaša! – zagrmi ti ona na me.
Smetem se ja, silno se začudim a vidim da se i druge žene u čudu zgledaju.
– Nisam brte, nalet te bilo šta ti je! – obranim se ja.
– Jesi, jesi! – opet ona zagrmi.
– Svak zna da je tvoj pradid bio veliki ustaša! A sumnjiv je bio i brat mu Marko, nastavi ona ljutito.
– Ajde ženo ne budali! – naljutim se ja.
– A opet, šta se to tebe tiče šta su moji bili! – reknem joj nako kako i je, kad ti se ona moj brate još više nažesti.
– Tiče, kako ne tiče! Za svakog se zna ko je i šta je! – zagrmi opet na me pa još i lupne šakom od stol.
– Nosi te đavli, o čem ti pripovidaš! Ajde molim te promini temu, naljuti se sad i naša domaćica Kata, kokad je normalna žena.
Iako se tema odma prominula, meni nekako ostade krivo. Kako mi i neće bit krivo kad me nesrića na pravdi Boga prid svima napade!
U tom ti se priča okrene na bole i likariju, pa opet Jela uze glavnu rič. Stade kukat kako se ubila u kolino pa joj bola nikako ne prolazi, a onda se valjda odjednom siti da ja pravim likovitu mast, odličnu baš za take probleme. Odma ti se ona pripitomi baš ko kakav političar prid izbore pa me nako umiljato upita:
– A šta ti mlada radiš kad se vako udariš?
– Ništa, ja ću ti njoj mirno.
– Lipo se podignem, otresem prašinu, popravim ustašku kapu na glavi i nastavim dalje! – podbodem ja njoj lipo pa se u tom i ustanem i napustim skup.
Pa ja, eto taman ću pustit da me svaka šuša maltretira. Da ne bi!
Ivana Ćurić/Tomislavcity
