Sinoć je bila velika proslava u selu. Sutra su izbori pa je Ivan Matanov, naš kanditat za vlast u općini, pripremio veliku feštu za sve svoje birače.
Odaziv je očekivano bio velik, skupilo se i staro i mlado iz ciloga sela a i mnoštvo simpatizera iz svih okolnih mista.
Ja ti vidiš ne volim politiku, ustvari se ježim od nje ali sam iz znatiželje tamo otišla a po duši govoreć, zamirisali su mi ćevapi! Računam ništa me ne košta, otić ću, s narodom se upitat, pojist i popit pa se kući vratit taman prije one turske serije koju pratim. I mogu ti reć da mi je drago što sam otišla! Bilo je pive, soka i ćevapa da se ne more pribrojit, a i naroda ko na pravom derneku! Nije Ivan škrtario pa je i tamburaše doveo i taman kad se narod malo okripio i opustio, on ko pravi političar stade u sredinu i uze rič. Prvo je sve, kako i doliči zvonko pozdravio i ljubazno nam zahvalio što smo prid njegovu veliku, lipu kuću u tako velikom broju došli.
– Fala tebi što si nas pozvo i vako lipo ugostio, svakat čast! – prikine ga Garić a znaš da se taj svakoj vlasti vješto dodvoravo i ulizivo.
– Brte odma se vidi da si sposoban čovik jer da nisi, ne bi imo sve ovo što imaš! Evo vidi, u tebe do kuće asvalt a u selu ga još nema, svakat čast i gotovo! – nastavi Garić a selo plješće i potvrđiva:
– Tako je!
– U redu je, u redu je ljudi! – skromno ih utiša Ivan pa nastavi:
– Evo ja vam sad svečano obećavam, svima koji ste ovde da ću ja u cilo naše selo dovest asvalt. Eto, čim se vratite iz Njemačke asvalt će bit u selu, je li pošteno?
– Bravo! – galami narod, plješće i glavom odobravajuć klima.
– Jašta je neg pošteno!
– I ne samo to – nastavi naš kandidat:
– Nećete se vi meni više do Njemačke drndat ko sirotinja u svakakvim autobusim, dosta je toga! Ima da putujete ekstra klasom koje se ni Švabo sramio ne bi! A i karta će bit jeftinija: za cilu obitelj u pola cijene!
– Ljubi te majka! – zagalami Ljuba Dragina, jer je njena obitelj najveća a spremaju se ić odma poslje izbora.
– Svakat čast!- opet zagalami Garić a narod ga podržava i plješće.
Veseli se Ivan, diže pivu i nazdravlja narodu. Najednom se začu zabrinut glas udovice Mare.
– A šta će bit s nama koji ostajemo?
Utom nasta muk. Ušuti se na tren i naš političar pa se na brzinu počeša po glavi, ali mu odma u mudru pamet side ideja:
– A peć ti poljubim, bit će posla!
– Tako je! – opet plješće narod zadivljen oštrinom Ivanova uma.
– Otvorit ću firmu koja će održavat sve napuštene kuće i okućnice. Znate i sami da će posla bit priko glave, to vam ne tribam ni govorit! Neće se radit nediljom a plaća će bit redovna, to garantiram! Svak će na ruke od mene dobit petsto maraka. Samo, nemojte me sad za rukav potezat kad će, kad će! Od prvog do dvadesetog jedan će dan bit. Evo, za plaće će bit zadužen moj sestrić Marko, da se odma zna. Eto, sve čisto i transparentno!
Oduševio se narod pa zapivo od dragosti. Razveselila se i udovica Mara ma opet podiže ruku pa zabrinuto upita:
– A šta ako, ne daj Bože, ne dobijete izbore?
Stade se narod zabrinuto zgledat ali Ivanodma odmanu rukom.
– Nema šanse! Naši će ljudi sutra na biralištu brojat glasove i da se razumimo, to su ljudi kojima virujem! Pobjeda je zagarantirana! – obraduje Ivan okupljeni narod a onda nastavi:
Ja računam i na sve vas evo večeras okupljene. Vi stari i nemoćni ništa ne brinite, osobno ću doć po vas u svom novom audiju. Vozit ću vas ko pravu gospodu a poslije glasovanja svi u našeg Ive u birtiju na piće, ja častim! Je li pošteno?- upita naš vođa a svi oduševljeno zaplješćemo.
– Pošteno nego šta!
I još nešto – prisjeti se Ivan pa pripomene:
– Na našoj listi ove godine je i moj mlađi brat Jurica. Svi znate da je momak pošten i čestit samo stidljiv, Bog ga pomogo!
Eto, oću reć da pored mene ka nositelja liste slobodno morete zaokružit i njega. Tako ćete nas obojicu podržat a to vam, poštenja mi, nikad neću zaboravit!
– Oćemo! – poviče narod pa nastavi slavit uz tamburaše.
Pravo da ti kažem, meni se taj Jurica ni malo ne sviđa jer se priča kako je svim mastima primazan. Ali opet, ko će narodu virovat?
Ruku na srce, sinoć je svima nama bilo lipo a Ivan je obećo novu feštu čim priuzme vlast u našoj općini. Ja ti od uzbuđenja sinoć nisam mogla spavat, stalno mi u glavi novi asvalt i pesto maraka misečno na ruke. Zato jedva čekam sutrašnje izbore! Nakon njih život će opet imat smisla. Oće sigurno!
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity
