Sinoć me gadno zabolilo. Uvatio me nekakav kašalj pa me odjednom steglo u prsima. Pomislila sam da je gotovo.
Nisam ti se nimalo poplašila, triba po duši govorit. Računam došlo je ti moji pet minuta i vrime da i ja pođem na vječni počinak. A pošteno govoreć, zaslužila sam počinut!
Mislim se dica su stasala, upravit će Bog. Moj je Miro u najboljim godinama, laže da se neće ponovo oženit. Samo neće mu ta druga bit ko ja, ne triba mu se nadat! Ta niko nije dva puta na lotu dobio pa neće ni on. Samo, eto mu.
– Bože moj, evo tvoga anđela, pomislim u sebi i taman se spokojno spremim rukom manut ovoj suznoj dolini, kad mi na um pade strašna misao i unese nemir.
– Pa ja para nemam!
Nit za pratra, nit za sanduk pa čak ni za onaj cvitić što se meće na sanduk! Znam ja da za sve to triba lipi para a meni sad da cilu kuću privrneš, neš nać dvajest maraka. Bilo bi doduše da nismo jučer svu struju platili, vako šćucaj! Triba narod i poslje mise u restoran zovnut, taki je red. A s čim?
Kogod bi i u kuću svratio, samo da vidi šta ima na stolu, koda ne znam!
Lipo je meni moj Miro govorio da manje trošim jer tribamo štedit, a ja se na nj ljutila. A šta ću sad? Od muke sam ti se cila priznojila. Ajde što sam u bijedi živila, ali da mi je bar sad da umrem ko žena, da mi se dušmani ne naslađuju.
– Ne daj Bože svoga anđela, odma se pridomislim!
Ako ćeš mi virovat, odma mi bi lakše, i evo sad sam opet, Bogu fala dobro. Ali sam odredila prominuti ploču, jer ko zna koliko vrimena još imam! Zato sam ti odma jutros otišla kupit kasicu za štednju. Nisam tila onu što se more otvorit, iz take češće vadim siću nego što je trpam. Kupila sam onu što se ne more otvorit, i to najveću! I odma sam u nju strpala pet gvožđeni maraka, jer računam ako neću trpat te krupne pare neću ništa ni skupit!
Danas ću pratra pitat more li se njemu u ratama plaćat, da se odma dogovorimo. Onom mom to sigurno ne bi palo na pamet a i ako bi, bilo bi mu mrsko pitat.
Što se mene tiče, muka srama nema. Pa evo vidiš kakav je gadan vakat došo, bez para ni umrt ne smiš.
Oj živote bez mesa čorbo, dokle ću te takog kusat!
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity
Foto: Ilustracija
