Iz dnevnika jedne mlade: Novi božićni običaji

Dica su davno okitila bor samo nemamo jaslice. Ne pridajem ja tome neku važnost, vako mi je šire a i obaveza je manje jer se i oko toga triba potrudit. Nije meni to teško nego sam nekakva suvoruka pa nemam ideju kako bi. A vidiš, svaka mlada u mom selu ima jaslice i to ne bilo kakve, nego stat pa gledat! I eto, kako ja ne bi rado bila najgora, odredila sam se drukčije iskazat. Mislila sam ostavit dojam s kolačima pa sam zarana zasukala rukave. Samo, što bi ja tila bolje ono mi sve gore ispalo. Evo šape sam valjda trista puta do sada ispekla i uvik su mi bile odlične a sad se smrve čim ji u ruku uzmeš. Puknu ko petarda a i breskvice su mi ispucale pa ninašto ne liče.
Satrala sam se od kuvanja i čišćenja a evo, ništa se ne vidi. Pa da sam bar s poslom gotova ne bi mi bila muka nego, gledajuć na sat nemam pojma kad ću sve stić! Kokad je dan kratak a posla priko glave.
Tribam još meze napripravit i pripremit čaša jer u nas odaju čestitari. Moram i tepih sklonit, nov je pa je šćeta da mi ga sutra gazaju a svejedno ćemo večeras po kući prostrt slamu. Ne bi ja, ali Miro navalio zbog običaja i dice. Opet, briga njega, neće je on kasnije čistit a ruku na srce, raznese se po čitavoj kući.
Nekako mi sad žao što smo prišli na pelet pa se više ne unose badnjaci i u kuću, a opet nema ni svekra da ih unese. On je u nas uvik predvodio molitvu na Božić pa bi za stolom kružila bukara crnoga vina za nazdravit. Eto, šta je korist razmišljati o prošlosti i običajima za Božić kad se samo rastužim zbog vrimena što prođe.
Ja ti se uvik umorim ko konj pa sam i nervozna i ljuta a sada sam evo i tužna. Ma znaš šta ću ti kazat, ja ću sad maknut ovu kecalju pa se odo kupat a poso ćemo dilit! Bome je vrime za nove božićne običaje jer je dosta više toga da ja sve moram sama. Neka se lipo poslovi dile na sve, tako je pošteno! Znam ja će se Miro odma žalit ali boli me briga. Ta i meni je Božić!

Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavc