Lani smo Novu godinu čekali kod kumova. Ništa posebno, otišli smo tamo na pole i slaninu, bacit koju karata, malo se nasmijat i kući. Vidiš, već dugo taj doček meni nije ništa posebno al eto, opet valja malo rutinu prominut. Zato gledam da se svi tada malo glacnemo, okupamo i prisvučemo čisto da se osjeti da se nešto događa.
Miro se uvik prvi ode brijat i kupat jer nema živaca nikoga čekat. Ja mu lipo na krevet složim čarape, veš i ispeglanu robu pa je za čas gotov. On onda lipo sidne pa me požuriva, a kad mu to dodije ode u auto pa svira.
Ja tada trčim po kući pa u tom trku dicu češljam, obuvam i oblačim. Volila bi da bar jednom mogu ko žena sist pa se spremit, ali jok. Zato se spremam od ranoga jutra sve misleći unaprid šta i kako tribam.
Kad konačno odem volim se zabavit, zaboravit na probleme pa se lipo koji put nasmijat. A oni, Bože mi prosti, lani uz vino udarili po nekakvoj gadnoj priči kako se ne more i nema, pa u svakog suza suzu goni! Ne volim ja to i da sam znala da će tako bit ne bi ni išla. Pobogu, da mi se plače išla bi na bankomat a ne u selo! Zato ove godine neću nigdi.
Kupila sam nekakvog domaćeg sira u tegli i tribo bi valjat. Kumpira za pola Bogu fala imam a ima i kisela kupusa. Mogu ti reć da mi ta kombinacija uvik popravi raspoloženje! Dica neka skaču, to mi ne smeta ali dođe li mi iko ove godine kukat, bome ću ga istrat iz kuće! Oću majkemi.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba
