Znam ja da je to normalno u određenoj životnoj dobi, samo sam ti ja još priviše mlada za to. Dobro, neću reć da sam mlada mladica ko kap rose na dlanu, ali bome za neke jesam! Je da taki više namiguju na groblje nego na žene, ali ko te to pita!
Nego, evo sam ti samo danas dva puta stala na srid špajiza da pojma nemam pošto sam pošla!
I kako se onda neću zabrinut?
Ovaj moj mi se ruga i kaže da to znači da starim. Eto, ko reko bi ti da je on nešto bolji!
Eno, sad smo koji dan u gradu srili neku ženu, pa se ona stala ljubazno pitat s nama. Pita za babu i za dicu pa vidim da nas dobro zna a ja ti brte pojma nemam ko je ona! Zato sam samo potvrđivala i smješkala se, računam čim ona zamakne reće mi Miro ko je.
– Dođite nam boni digod na silo, nemojte da ne dođete!, srdačno će žena na odlasku a ovaj moj jedva dočeka da potvrdi kako sigurno oćemo.
Nije se ona ni okrenula a on me ćuška ko je to.
– Ne znam ja ko je, ali si ti reko da ćemo doć!, podbodem i ja njemu kroz šalu.
Ma opet ću ti ja lako za to sve ali ono od jučer mene muči.
Kako se ovo rodbine najavilo svratit sad za Svi svete, otišla ja u grad kupit to što mi triba. Izađem ti puni ruku, pa dok otključam ostavim jednu kesu gori na auto. Kad vidim, nije ti to moje auto! Kokad jadna uvik mislim da samo ja vozim bilog golfa dvicu.
Pogledam, moj priko puta, i požurim u nj dok me kogod nije vidio. Tek sam ti se kod semafora sitila da mi ona kesa ostade na tuđem autu.
Samo eto, srićom kad dođo vidim kesa još tamo čeka, pa se na brzinu osvrnem oko sebe, zgrabim je i biž kući. A di je i neću zgrabit, u njoj mi meso!
Ih, da ovaj moj za to zna, bi me izludio! A vidiš, more bit da stvarno starim.
E đavle u stine.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba
