Dobro ti se ja danas osramoti! Evo se još crvenim, a kako i neću? Al ajmo po redu.
Čovikova tetka Stana ovi je dana kod nas u gostima. Došla je iz staračkog doma prošli tjedan na neki pokop i eto, ostala još koji dan. Nije ona meni teška, dobra je i vesela žena pa se lipo družimo. Ispričamo jedna drugoj svašta, šta god nam dođe na temu a eto neki dan dođe baš naš novi pratar.
– Odakle vam je pratar?- tada me upitala.
– Iz Hercegovine, odgovorim ja pa ga stanem falit kako nam je susretljiv i dobar.
– Je li stariji ili mlađi?, zanimalo je tetku.
– Mlad je, velim ja, a đava mi ne dade šutit pa se još i našalim:
– Mlad i toliko lip da je prava šćeta što je pratar! – namignem ja tetki a ona odma prihvati šalu.
– Neće ni Bog svašta!, veli tetka pa se obe lipo nasmijemo.
I eto, cili sam taj razgovor ja odma zaboravila, ali tetka očito nije.
Danas je u našu kuću s mojim Mirom došo i naš fra Ante u civilu.
Cilo je vrime tetka u nj gledala pa oduševljeno potvrđivala sve što god bi on reko. Bi i meni drago da joj se naš pratar sviđa i taman da joj predložim da se prid njim ispovidi, kad ona upita:
– A odakle si ti momak?
– Iz Hercegovine!, veli fra Ante sa smješkom.
Prije nego li ja uspi izustit da je to naš novi pratar, ona će ti ko iz topa:
– Kaže nevista da je i naš pratar iz Hercegovine i da je tako lip da je prava šćeta što je pratar!
Računa tetka da se zdravo našalila samo što nikom od nas ništa ne bi smišno. I sam Bog zna ko se od nas troje bio više zacrvenio!
I šta sam mogla reć da se opravdam? Ništa nego zemljo otvori se.
Krivo i njoj kasnije, kad je svatila šta je, rekla ali gotovo je sad! Znam ja da nije ništa zlonamjerno, ali ko te to pita?
Eno se i moj Miro naljutio, pa sad ja prava – zdrava oblićem oko njeg koda sam nešto kriva! A još mi je gore pratra sutra u oči pogledat. Najradije bi u grad na misu.
A đavlu i šala i tetka, Bože mi prosti.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba