Meni je baš čudno što ima tako puno viceva o punicama. Vidiš, moj se Miro odlično slaže s mojom materom! Ona njega doživljava ko svoje dite pa se tako i ponaša a on to vjerovatno i osjeti.
Ona lipo kuva a Miro je pravi gurman pa je uvik fali. Oće im pomoć šta god da zatriba jer je radnik, a za moje je to najvažnija osobina! I eto, more se reć da smo ti mi svi skupa jedna velika, složna obitelj! Samo, Bože moj, neću ja sad lagat da je u nas sve savršeno kad nigdi nije jer uvik nekom nešto smeta.
Evo, na primjer, ja ne volim šalu na svoj račun i to svi znaju ali moj ti Miro ne zna drugačije! Uvik mu govorim da se ne šali jer stvarno nema smisla za humor, ali šta ti je korist? On se dostre mene pa oplete na moj račun i svima zabavno. A i mater, umjesto da ga ošine pogledom, ona ga podržava pa se smije. A nije se tako smijala kad ga je upoznala! Zaključavala me i pritila da ga ne smim viđat jer mu je predviđala mračnu budućnost. More bit da se on meni ne bi toliko ni sviđo da mi ona nije branila! Kasnije je popustila kad je vidila da nam ne more ništa ali je svejedno kukala kad sam se zaručila. Bila je uvjerena da se on ispričio prid blistavom karijerom njezine ćeri pa se smirila tek kasnije, kad nas je valjda oboje realno pogledala. Odma je vidila da takve karijere nikad i ne bi bilo i da bi joj ćer, vaka suvoruka i prgava, vjerovatno ostala usidilica da je Miro ne odvede sebi. I eto, sad mu je valjda toliko zahvalna da je pažljivija prema njemu nego prema meni. Ali, ne mogu reć da mi je krivo, ne daj Bože! Ja sam ti ustvari ponosna što je moja mater savršena punica i što je tako zadovoljna svojim zetom! I baš se zato ne mogu načudit tolikim vicevima o punicama a još više tome što im se i moj Miro smije? Ma ne razumim ja taj njegov smisao za humor i gotovo.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba
