Mom je Miri sutra rođendan. Digla sam kredit i kupila mu nove zube. Nisam ja to planirala baš za rođendan nego eto, tako mu ispalo. On radi na crno pa ne more dignut kredit a opet isto je, ja ili on. I meni je doduše puko zub, četvrtica ali to more čekat.
Vidiš, sad mi na pamet pade Stipe, moja stara ljubav iz onog vrimena kad sam se tek bila pocurila! Moja je mater od njegove kupovala domaće mliko i ništa mi tada nije bilo draže ko otić po to mliko! Lipo bi se prisvukla, počešljala, špricnula materinim parfemom, uzela bocu pa trk do njegove kuće. Baš mi se sviđo! Nije mi smetalo ono blato prid kućom mu, ni to što se on često čuo na krave jer je pomago materi. Znao je obuć zelenu majicu na drečavo crvene hlače i imo je malu sestru, razmaženu da te Bog lipi sačuva! Ništa to meni nije smetalo. Tepala sam maloj i mitila je bombonama, em da im dulje ostanem prid kućom, em da joj omilim bratu. I jesam! Kratko smo se zabavljali a onda je on otišo u Zagreb studirat za zubara. Sićam se kako je uvik govorio da je zdravlje najbitnije! Brzo smo raskinuli zbog daljine i tako. Eto, bila sam ga skroz zaboravila i sad ga se sitim! Kokad mi svašta pada na pamet.
Čula sam da je zubar u Zagrebu, i da je oženio neku doktoricu. Pa ja, zdravlje je najbitnije. Doduše, nemam se ni ja na što žalit! I meni je ovde, s mojim Mirom lipo i Bogu fala ništa mi ne fali! Osim tog jednog zuba.
A štaš.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity
