Imam velike uši.
E da ti je samo znat kolko sam suza zbog tog prolila ko dite! A znaš kako su dica porugljiva, svakakvim su me imenima zvali. Kad bi se igrali sakrive uvik bi prvu mene našli. Rekli bi da su me uši izdale. Iste su ti bile i babe. Majke mi, razlika između dice i baba je samo u godinama, ništa više!
Babe bi se uvik čudile na koga su mi take uši kad niko u familiji ni slične nema. Moja me baba naučila da uši sakrivam kosom i ja sam je slušala. Krila sam uši ko zmija noge! Valjda me zato na dan vinčanja kuma nako zabrinuto priupitala:
-Zna li Miro da imaš klempave uši?
-Zna!- brzo je umirim.
Eto, kako su godine odmicale tako sam ti se i ja pomirila sa svojim ušima pa ih više ne krijem. Računam, život je priviše kratak da bi se zamarala glupostima! Imam strije, celulit i klempave uši i šta ima veze?! A opet, što bi strina Mara rekla, “Sve one savršene nek se slobodno na moja leđa popnu”! Tako ti i je.
Zato sam jutros bezbrižno pokupila kosu u rep, da se ne kuvam na ovoj sparini, pa se lipo uputim u svekrve na kavu. Lipo smo sile u ladovinu poviš njezine kuće pa uz kavu promatrale kako se veselo dica igraju. Tada ona pofali ovu moju mlađu.
– Vidi je što je lipa, ne urekla se! Ima lipe male uši, iste u mene! – reče sva ponosna. Odma joj ja potvrdim, a ona nastavi:
-A šta ćeš, tako to valjda Bog oće. Neko ima male uši a neko velike!
I štaš joj?! Ništa već potvrdit. Pa onda opet zadovoljno i posve ležerno srknut kavu.
Ivana Ćurić/Tomislavcity
