Javili su lipo vrime za vikend. Kažu, bit će sunčano i toplo pa sam odma zasukala rukave i sve isplanirala. Odredila sam skinut zavjese pa oprat prozore, prominut posteljinu a onda sve lipo pomaknut i pribrisat ćoškove, potriba je. Dan je kratak pa sam zarana krenula, tako da do mraka sve stignem. Računam, u pauzi ću skuvat ručak a ako Bog da popodne ću uspit i kavu popit. Odma sam ti lagano upalila glazbu, istrala dicu da se vani igraju pa opleti po kući.
Taman negdi oko podne, u najvećem tutnju, zove Miro. I njemu javili da će lipo vrime a neće radit za vikend pa su, kaže, njih trojica isplanirala skoknut do Zagreba.
Pa ja, šta ima od Njemačke do Zagreba, moreš sve kamenom dobacit! Kum Jure tamo ima kuću, u kući bolesnu mater pa mu je sevap otić, a moj Miro i cimer im Petar pravit će mu društvo.
Odlično, kažem ja, imate i pravo. A onda spustim slušalicu.
Pogledam, odma do mene daska za peglanje, iza cila hrpa zgužvane posteljine a isprid mene ogledalo. Mogu ti reć da me ona čupa u ogledalu svaki put lipo poplaši, vako kad je iznenada ugledam!
E jadnice jadna, jesi sve lipo isplanirala, ja ću ti njoj. A jesi vidila kako ti čovik živi? Skoknut će do Zagreba. Ti kad ćeš na pijacu tribaš sto dozvola, od dice, svekrve, matere i čovika. Nisi mirna dok svi ne kažu da moreš ić! E, tek kad ti svi odobre tek se onda spremaj. Spremaj sebe, spremaj dicu pa zateži po kući, da kogod ne dođe a neuredno. Taman kad sve završiš ne mili ti se ništa. A onaj tvoj ode s društvom u Zagreb,u minuti isplaniro i svima pošten. Bem ti pravdu kad je nema, pomislim u sebi i baš me tada uvati nekakav bis. Žuta minuta, šta li.
Točno me spopade potriba da uradim nešto samo za sebe. Da na primjer razavijem Zdravkovića pa da selo ori, da razbijem kakvubilo čašu ili da se konačno odvažim pa Raspudiću pošaljem zahtjev za prijateljstvo. Svašta mi je padalo na pamet.
A onda se smirim.
– Skuliraj se ženo, udana si, imaš dicu. Kontroliraj se, alo!- šapnem sama sebi. A bome se ni ovo veša neće samo ispeglat.
I eto, odma me popustilo.
Sad sam dobro. Samo šuti, ništa mi ne spominji.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba
