Iz Kuta Naše Kraljice Sanijele Matković”….ZalAzak”

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Naslonjena

na

zalazak mjesecu

srebrenom prašinom

ugrijavam

noć

znam

jutro će

doći

tobom nazvano

jedino

što ne znam

prezime je bolu

Ima u tebi

bliske dalečine

ime ti je

za ljubav sinonim

zato te i volim

jer

ja te i neznam

upoznah

ti tek oči

tek

dodir tvoj

šapat

tihih sjeta

još malo je

do ljeta

naslonjena na zalazak

nova

sunca ćutim

više se

ni ne ljutim

što te ne znam

…jer, upoznah ti oči!

Dva izvora noći

koliko i sunca

promećem

po snima

koliko te nemam

toliko te i imam

krhko je znanje

sanje sve su samo

ništa više ne znam

…ali znam ti OČI!