neke te reci ..mozda nehotice,mozda namerno izrecene…
pritisnu na levoj strani…guse…trazis nacin da ih progutas…zaboravis…kao da nisu ni postojale..ne ide..
poput pirata skrivenog u utrobi broda duse…nemilosrdno stvaraju nove pokutine…dok rukama pokusavam drzati kormilo …i odrzati se na povrsini uzburkanog mora, koje zivot zovemo…
jos uvek se ne predajem…jos uvek nalazim nacine da zakrpim pukotine na dusi nastale…
jos uvek umem da zaronim u dubine sebe …
i pronadjem svetionik za hrabre…’’bice sve u redu’’…
jos uvek brod duse… ka njemu znam usmeriti..
