Ponekad ih doista
i zatvoriti trebaš
Ma koliko se opirao
tome neljudskome činu
I unatoč tome što samo
otvoreno srce radosno bije
Trebaš
moraš
Jer ničije srce
neranjivo nije
Kad se zasiti tame
koja ga nemilice bije
I kad u njega mraka
više ne stane
Zalupi vrata snažno u
obrani sreće svoje
I nastavit će neumorno biti
kucati sretno
Za tebe
za Ljude
Srce ljubavi
nositelj sreće….
(Mila Stankovic)
