Čavli
Sinoć sam susreo Krista,
mučili smo i šutjeli skupa.
“Da” – izusti jedva čujno –
“mene Bogom zovu.”
I jest,
rane božanske imao je na sebi.
A čavle,
začudo, čavle nije imao.
“Čavli su na zemlji” –
prozbori žalosno i nestade.
J. Ž. Soja
