HVATAC SNOVA
Sneg se polako topio al rominjala je dosadna kisa,onako u sitnim kapima , neumorno.Na nogama je navukla martinke,udobne i ne propustaju vodu.Ogroman ,oker kisobran sa plavom trakom stitio ju je dok je birala asfalt bez udubljenja s vodom.Jedan manji je ponela za njega,znala je da je posao bez kisobrana.
Gledala je poznate izloge i radnje bez ikog unutra osim prodavca koji su nervozno spartali po radnji jer ako nema ljudi nece biti ni posla.Grad je polako svakim danom umirao,pa je to podseti na neki davno zaboravljeni film u kom je ostalo samo pregrst ljudi dok je vetar ulicama nosio pocepane novine i prasinu.
Nadje ga gde pokisao sedi na nekakvom starom kartonu.Kosa mu je bila mokta i voda mu se slivala niz lice.Otvorila je drugi kisobran i prislonila ga uz njegova ledja da ga zastiti.Nije pogledao u nju,gledao je u posudu ispred i rukom odgurnu kisobran.Ne treba mi…pusti me nek sav,, pokisnem!
Ona opet vrati kisobran uz njegova ledja i pogleda nekoliko sitnisa u metalu kako siromasno bulje u nju.
Sta se desilo?..pita i pokusava da mu uhvati pogled i shvati sta ga je toliko dotuklo da ceo dan skroz mokar sedi na kisi.
To mi se desilo ,vidis koliko novcica imam,veceras ne smem kuci”.
Zasto?…pita ga a zna vec unapred.
Ovaj ce da me namlati kao majku sinoc…i ona juce nista nije skupila pa je sinoc onako pijan pretukao…prica a ne gleda u nju,suza mu se skotrlja niz nos i pade na mokru cipelu.
Dodji…rece mu ,uze onu porciju i krenu s njom ka kuci.On je jos sedeo a ona se nije okretala,sustize je kod bolnice i onako mokar bez reci je isao uporedo. Ona izvuce kljuc iz dzepa i otvori vrata svoje kuce koja je jos bila topla.Nabaca nekoliko cepanica unutra i ode da mu pronadje nesto da se presvuce.Kad je usla unutra noseci svoju odecu iz vremena kad je bas bila mrsavica primeti da se trese iako je bilo toplo.,,Idi u kupatilo i obuci se”.Nevoljko krenu noseci slozene stvari.Sedela je na krevetu posmatrajuci vatru dok su secanja navirala u naletima.Alkohol,majka ,vrisak,…dani straha…koraci.Dan kad su majku pronasli ,otrovala se nekim sredstvom za prskanje voca.Vostanog lica i usahlih ociju,ruku smezuranih a bilo joj samo trideset osam.
Ja se okupao…vidi me sad i kosa mi cista,sad mogu napolje suv sam…ne ljutis se ?pita a okice mu zabrinuto sjaje.Ne place vise,Sedi tu dok se ne osusis …pokaza mu staru fotelju kraj sporeta.Seo je i gledao u nju dok mu je przila jaje.Pojeo je ne protiveci se.Dok je ona raspremala on se sklupca u fotelji.
Oprala je tanjir i njenih nekoliko solja zaostalih dok se toplota sirila po sobi.Spavao je onako sklupcan i ona samo prebaci prekrivac preko.Sedela je i gledala u tu malenu dusicu koju zivot ne miluje.Polako je padalo vece kad on skoci uplasen i skonta gde se nalazi.
Ubice me…procedi uplaseno…mami je sinoc rasekao pesnicom usne evo ovde,prstom pokaza na njene.Ja nemam ni za hleba sutra … mozda je i prosao i video da me nema…Ona ustade i sa police uze toliko da ima za cetiri hleba..
Nemoj…zavapi mali a suze mu krenuse iz krupnih ociju..ne mogu tako..toliko mi pomazes..Stavi mu paru u dzep i ususka ga u njenu mrsavu jaknu.Pomilova ga po kosi a mokru odecu mu strpa u kesu i tutnu mu kisobran u ruke.On je na polasku uhvati za ruku i ono sto je prenereazi poljubi joj ruku ,oseti suzu na dlanu.
Dala mu je posudicu i dugo gledala za njim dok je odlazio,cak i onda kad vise nije vidla njegove obrise u mraku koji je polako padao i brisao dan pun dosadne ,sitne kise.Jos bi stajala tu na dovratku ,vise nije osecala hladnocu i bilo joj svejedno sto je mrak gutao u velikim zalogajima da je ne prenu lice majke koje je negde u mraku sijalo i smesilo se.Rukom obrisa oci da je bolje vidi al je sad samo zurila u mrak.Polako zatvori vrata i udje u kucu.
K`d dusa zgasne 24
S`n vu na oci ne doodija….Ako bi gu nesto i uljuljkalo budila bi se ko iz kosmar vikajci njegovo ime….Sveta je sedeja uz nju na krevet i gorke suze lija sto se sve ovoj napravi ,preklinjajci sebe sto je cutaja,sto vu neki znak ne dade il vu pa isprica celu istinu….Da je mogja sebe bi u zemlju nabija sto poslusa onoga Arabata od brata te vu se desilo i onoj najgoro sto jedno zensko moz strevi….I toj koga? Sestru svoju rodjenu sto je s njega na isto srce spala….Kukaja je i vija balabar s nju ,on zbog svoji greovi ona zbog svoj udes sto gu strefi za coveka koji toj ne zasluzuvaja nikako…
Doodi i doktor …Ciganka ga dovede …Rece im da ce bude dobro k“d se iz sok vrne al ce potraji…
Steva je bija ni na t`m ni na v`m….Vide zenu koja lici na Zoricu i koja se strovali al on ne priodija poblizu jer ne i veruvaja da je toj ona…Kolko ima ljudi sto liciv jedni na drugi…Nek`d mu se uvlacilo crvce u dusnik al on bi odmanuja ruku i zaglavija il za kockarski ostal il bi pa lunzaja po Jelisejska polja gledajci kako ljudi setaju vodejci pceta na povodac…Milica je bila negde daleko na medeni mesec te mu je silno nedostajalo zensko i on navece odvede dom prvu na koju nalete u kafanu…Dzabe se trudila oko njega ne moze nista napraji,dade vu pare i izmava gu kroz vrata…Leze ce spije al mu pred oci iskoci Zoricino lice,njojne bose noge i aljince belo s plave cvecke….Nekad bi nosila i vezeno vistanace i belo kosuljce ….Seti se ikako gu je prvi put cunuja uz jednu mazuriku i kako je teja da nastavi al ga ona odgurnu…A zadrema malko cu gu kude pisti u sumu i vika ga iz glas da vu pomogne…Dize se cel u znoj…
T`g mu na um dojde i majka sto je cel zivot bila ispoldzika,sto je svaciju njivu zagrnula i kukuruz obrala s`m da ga prerani….Znaja je on da onaj debeli ne doodi u njinu kucu za masni kolaci…i toj b`s kad njega ispratu da nesto uraboti kad malko odjaca…S`g je znaja da debeli vise nesme nagvirne al toj sto je bilo stojalo je ko udaren pecat…Nada je bila gazdarica da vu ne imalo ravnou u selo i s`g su drugi kopali njojne njive al pecat je stojaja u njegovu dusu ko vrata…T`g zazvoni telefon i on cu Dzarlu kude ga vika da se najdu kude kafic na ugal…Dzarla je bija glavni badza na asfalt i mnogi nasi krimosi su drktali pred njega al Steva ne za toj pet pare davaja…
Navuce jaknu ,cigare turi u dzep i na glavu sesir i brzo strca niz kaldrmu…Dzarla je vec palija drugu cigaru …Idemo rece…nocas mora da ni dooaka Mile Susumiga…Tutnu mu pistolj u ruke…
Ti ces da ga sredis,redno je…
On se zaledi..
Ja da pucam u coveka necu…Ti raboti kvo oces…
Ce pucas…Znas da ni je on smaknuja Zoki Pacova..
Necu ja…uporno ce Steva…
Oc da tebe prvo ubijem pa cu njega…Dzarla ce s`g vec ljut…
Steva rasiri jaknu i odlucno mu rece..Pucaj!
Dzarla otkoci pistolj al u Stevine oci ne vide stra i pol`k povuce ruku…
Sve prljavo ja moram da zavrsavam…rece ko da se zali…
Tuj noc Steva po prv put vide kude covek ubi coveka dok je ovaj cvileja i molija…Sve sto bese pojeja za veceru povrati i vrnu se u kola s coveka ubicu….
Slusaj ….rece mu kad ga ovaj doveze do kucu…od s`g ja ne idem s tebe k`d ovakve stvari radis…
Ok…rece Dzarla i okrenu kola…
Brzo se nabi pod tus i okupa se pa pokusa pa da legne al onaj prizor iz obliznju sumu kude covek cvili i moli i na dokrajku pada mrtav mu ne dadose oko da sklopi…
U koje kolo ja ovoj zaigra ,majke mila moja?…
Jutredan se nikome ne javi nego krenu dom pri majku…Podize iz banku dobar stos pare i krenu u svoja nova kola pravac t`m od kud je sve pocelo…Dzabe je teja da zaboravi…misli su mu bile c`s kude Dzarlu,c`s kude zenu sto pade ko prostac…nastavice se Jagoda Savic…
Ja
