Jagoda Savic…
Sjatila se teska tuga u beskraju
zagazila sve nam dane,tamne noci
ubijala svaku suzu na izvoru
pusta nada saputala…Sve ce proci…
Rastrgla nas na sve strane pusta zelja
da odemo od azdaja i od ala
ubila nas camotinja sveta belog
u rukama sto nam dala…uzimala….
Sve kolevke utihnule,pusta tmina
a u srcu jos nam tinja tiha nada,
sacekajte deco nasa koji mesec
strpite se ,sacekajte…bice sada…
Crne vesti obgrlile dusu ,srce
crkavamo od problema ,nezivota
Deca nam se uvijaju od bolesti
mi cutimo zanemeli ,izgubljeni
tihi, nemi do besvesti…
Lazima nam dusu truju ,crni vrani
Obecanja samo lete kao ptice
Nestajemo i nema nas ,svakog dana
ubise nas crne ptice ,zloslutnice….
Odoleva jos po neko s nadom zivom
jos se prsi i udara pestom grudi
Jos veruje,jos se nada ,sve ce proci
i opet ce ovde doci ,nasi ljudi…
Ko nas kleo Boze dragi sto sve vidis?
Ko nam crne cini baci ,noc ga krije?
Dok nam kletve prosipao iz rukava
taj ni trena dangubio nije….
Nestajemo ,gubimo se svi ukleti
bez ljubavi i bez paznje
Puste volje…
Umiremo ostavljeni ,pogubljeni
Sve u nadi da ce nekad biti bolje…
Dok ko zombi setamo se
po plicaku s one strane
Mrak nas zdere i ubija i
nikako jutro suncem da osvane…
Ni suza iz oka nece .led ledeni
Srce nam se skamenilo grudva sana,
Dangubio nije onaj ko nas kleo
pa ni sunca,bele zore,toplog dana…
Dangubio nije onaj ko nas kleo…
Jagoda Savic…
