Kad sve jednom prodje..
A proci ce
u maju
kad sve opet ozeleni
i zamirise tresnja
sva okupana u belo..
I mozda cu brinuti
jer si negde sam i napusten
al osecam da ce proci
jer reci ponekad
umeju da ubiju
gore od giljotine..
Proci ce jer mi mirise kraj
na vec vidjeno i dozivljeno
Na uvele bozure kraj puta
koje je neki silnik
silom zgazio..
Mozda cu i zaplakati
jer polako se brises
a ja se pretvaram u majku
koja brine o svom cedu
a ti to nisi..
I bas onako
kako su te svi izdali i zaboravili
zaboravicu te i ja
jer nije heroj onaj
koji svoj zivot ne zivi
vec tudji..
Proci ce sve
i lagano ces umirati
sa mojim secanjem
jer si pustio rec da ubije srce
da ubije nadu…
Mozda cu se zderati
sto sam cutala
i sto ti nisam
odmah rekla
da me ne uzimas zdravo
za gotovo..
Suvise je tuge
u ovoj dusi.
Jos jedna
ce me ubiti…
Jagoda Savic…
