K`d dusa zgasne 18
K`d se covek rodi s dusu sto je opasana sas ruku od andjela lako je da zgasne ako se ametom oko njega uzmuva djavol i bije tamo kude je najtanje…Zoricina dusa je t`man pocela da zaceljuje uz coveka sto vu je za kratko vreme bija tatko povis od onoga rodjenoga….I ona je pol`k vrcala zisku u srce coveka kome je sve oteto u zivot…Njegova ziska se jedva razdzaralla malko k`d ga strefi onoj od koje se plasila i ona i on…Njojan ,,babo”a ona njegova cerka i sin…Sve u jedno zakrpeno i smotano u klupce ciji krajevi pocinjav da se odmotujev…Djavol je pevaja s umilan glas onoj sto nesu teli da cujev ni on a posebice ona…
Vozila je po krivine s oci koje su se maglile od suze cas po cas gledajci u ogledalo nece li Ibrahim da se strovali i izdane uz put…Ne videla nista od lepotu kroz koju ga je vozila a uz nju je isaja sam andjel cuvar da se ne strmekne negde sa svema coveka koji je dusu zbiraja na zadnjo sediste ususkan ko bebce….
Polako cero moja….cula ga je kude govori…
Sve ce biti u redu…stici cu ja u moj dom ziv …
Ne mlogo veruvala u njegovu rec al je znala da ponekad moz i budne takoj,znala je da se desi nekad da volja pobedi slabos…
Kad je posle citavu vecnos kako vu se cinilo ukarala kola u avliju odanu s dusu …Poglednu nakud njega i vide ga kude se podiza….
Fala ti Boze Isuse,Alahu il kako se vec vikas …mislila je u sebe dok mu je pomagala da pol`k iskoci iz kola…Avlija je bila cista ko da je do juce bija domacin u nju…Tad vide coveka koji zuri kroz sljivar nakud nji…Kad opazi da ona upira snagu da podigne Ibrahima na noge on potrca…
Ibro brate moj…cu ga kude jeca…
Dotrca do nji i primi u ruke coveka koji je prevalija dugacak put bolesan i nemocan…Skoro pa ga unese u kucu..Polozi ga na krevet i tek t`g se okrenu prema Zoricu i pozdravi se s nju…Ona je nosila Ibrine stvari i vukla svoj na brzinu spakuvan kofer pa covek koji se prestavi ko Ibrahimov brat potrca te vu i toj pomoze…Okolo kucu sve je pocelo da buja i cveta a negde dole pod kucu cula se reka koja buci….
Ibrahima zasednuse i brat odma poce da se raspituje koje se desilo…
Dok su pili kavu koju on svari na sporet na drva te se i kuca zatopli ona mu isprica sve…
Hvala ti devojko …brat ce…
Kad odmoris mozes da se vratis u Francusku jer je Ibro sad nasa briga …rece vu…
Ona pogleda Ibrahima i uvati njegov pogled s koji su se puno put bez rec razumeli….
Ne idem ja nigde ,rece coveku…
Ja odovde idem s njega nazad cim se oporavi…
Ibrahim se usminu i onakoj umoran navali glavu na jastuk i uspa se…
Uvece se zbra citava volovodnjica od rodjaci koji zdusno savetuvase Zoricu da se vrne al ona ostade pri svoju rec…Nezadovoljni gi ostavise u kucu a teli su svi da dezuraju ,cak i lekara dovedose koji ga pregleda i nesto se s nji domundjava ne zarezujci Zoricu…
Ne brini dete moje…Ibrahim ce…
Ti si moje dete a ovo su samo gosti…
Kroz nekolko dana spremajci mu koje voli da jede dize ga na noge te pol“k kroz sljivari krenuse prema groblje…Na oba groba crvene lale su bile u cvet i sve cisto ko da je Ibrahim jucer bija tuj…
Ona postoja malko s njega i ostavi ga naslonjenoga na cerkin grob….Ne tela suze da mu gleda dok je s plocu od grob u njega gledalo devojce ko san ubavo…Beli zubi su se cakleli obavijeni s lepe pune usne…Oci ko more i dugacka crna kosa koja je padala niz grbinu a neki delovi su bili i niz siju lepu i belu od napred…Licelo je na majku koja se isto tako smejala ko da ga vika da im dojde…
Sve vise se oporavljaja sto je sunce pojako bilo…Poce ona da razmislja da je vreme da se vrcaju…Znala je ona da Ciganka nece dade da se nesto izabi u radnju al pa ,tela je da se vrnu tamo jer vu ovi ljudi nesu bili ni po meru ni po kalup …Zazirali su od nju ko da je uljez u njin rod a takoj se i sama osicala…
Babo…rece mu jedno jutro…Vreme je da krenemo…Ti si bolje a i tamo sve na nas ceka…
On samo odmanu s ruku i rece vu da postavi ostalce da sednu u avliju da se nagleda behara i zelenila….
Sutra cemo do Bistrice …rece vu …Ocu da ti pokazem Lijevno i Vujadinovu kulu….
Polako su koracali gradom ,on vu je pokazuvao sve…Reka je tekla brzo jer vu on objasni da je izvor tu blizo…Ona sobu cipelu i carapu i s nogu ugazi u reku…Voda je bila led ledeni…
Prehadices se…on ce prekorno…Posle otidose u pekaru i pojedose po porciju najubave i najukusne mantije…S kola prevalise kratak put do kucu i pa na sunce presedese do uvece…Pa se zbrase braca oko njega i pocese da ga nagovarav da se ne vrca u Francusku ,tamo ce pratu njina dva sina da prodadu toj sto on ima samo ovlascenje da im dade a devojka si moz ide odma jutre…On se samo usminu i nista im ne rece… 
Ujutro Zorica se dize…Napolje poglednu a prolecni oblaci se spremav za kisu…Ustade i nalozi sporet…Ibrahim jos ne ustanjuvaja te ona spremi i dorucak i kafu…Sve toj naredja na ostal i viknu ga…On se ne oglasi i ona pojde u sobu da ga probudi…Nekolko put pokuca al ne cu nista…
Moz je do groblje otisja ….pomisli al oseti da vu se nesto u zeludac steza…Izlazi i napolje nekolko put ,poce i kisa i ona pojde u sobu…Otvori vrata bez kucanje…Vide ga u krevet…
Babo ajd ustani dorucak je gotov!…
On ne mrdnu i ona tad dolete do krevet …Oci su mu bile zatvorene a lice da ne bilo zuto ko vosak cinilo bi se ko da spi….
Babo,babo….vristala je iz glas…Babo se ne mrdnu…
Ne vise nista ni pantila koje se dogadja….Zbrase se svi njegovi….Ne dadose vu ni na saranu da ide …Muskarci samo otidose na groblje..
Jutredan ona otide sama i suze grunuse iz samo srce….Ne ni znala kolko je vreme sedela tuj na groblje…Kuca je vec bila u ruke od naslednici i ona ne imala koje vise tuj da trazi…Kad pojde s kola ,odvaj vu ruku pruzise i rekose da se sto pre iseli ,ce dojdu braca da toj tamo prodadu…..Dok je vozila pomisli da okrene kola za Srbiju al vu nesto iz srce ne dade…Tela je majku da vidi…Ne ni razmisljala koje ce s`g jer je znala da ima dosta ustedjevinu da otvori neku malecku poslasticaru al vu je ibrahim non stop bija pred oci….
Narode moj…Jos neki dan radimo a onda stizaju naslednici i mora selimo….rece na radnici…Vide po neku suzu….Kad stigose naslednici,stize i advokat…Radnici su vec skidali kicelje kad im advokat rece da nastave s rad,,,Tumac jasno i glasno prevede zelju od pokojnika…Sve ustedjene pare,kuce i radnja su Zoricini po ugovoru od dozivotno izdrzavanje….Naslednici pobesnese u nevericu i pripretise da ce idu na sud al im advokat pokaza ugovor i potpis i Zoricin i Ibrahimov….Ona se tek t`g seti da vu je on davaja neku artiju da potpise…
Kucu zakljucajte i ostavite kude najmladjoga brata… rece im i dade im pare da mu ponesu….Ne ni cula pogrdne reci koje su izgovorili dok su odlazili a ne gu ni bilo briga…
Ponovo vrnu vec preselene stvari njojne od Ciganku u kucu i t“g gu stize….Da ne bila Ciganka uz nju ugusila bi se od suze…
Babo moj,fala ti….fala ti…jecala je da je odjekuvala cela kuca…
Jutredan radnja nastavi da radi s punu paru….nastavice se Jagoda Savic…
