Jagoda Savic…..VESELA …

VESELA

Ja se sam ponekad raspekmezim a i t`g dok mi litkav suze ja se zacenim od smejanje.. Kum mi dade ovoj ime i ko da ga utrevi. Ja i kroz selo kad projdem ,ljudi pocrcav od smejanje el gi posetim na neku moju zavrzlamu.. Dete dok beo..tatko i majka cim se skiliv ja se rasmejem i ete gu briga na izvor…Odnese reka.. Odado se iz zajebanciju. Milorad me jos ne pitaja …ja reko ..ocu i on oc -nec odvede me dom. Tam povikose po mene,te numem cistim,te lenjava sam …ja raspali da se smejem i oni se curuknuse.. Sto vise bajev ja se poslatko smejem.. Milorad mi vikase da mi fali daska u glavu a ja mu reko,,tebe pa fali cel kubik kad si me uzeja”..navali da se smejem i on se zacuta.. Sve zene kukav dok se poradjav a ja cetiri rodi uz smesku. Deca mi rastose ko iz vodu,obrazi im beose ko duleci. Ovakva vesela i radna nesam davala da mi gladujev.. Vikali su me ljudi da rabotim s nji sam da gi uveselim.. Kolko put se desilo da gi vidim kako se valjav po zemlju od smejanje a matike vrljene u kraj.. Ni deset godine ne sastavimo s Milorada …Obole i otide tam kude mu jos vreme ne bilo..

Koje mislis…moz je umreja od moje kerefeke?

S`g slusam …vikav ovija na televiziju da smejanje produzava zivot a ja se nesto mislim …ja nikad nec odapnem..

I t`g kad Milorad lezese onakoj smaslosan ja napraji te se ljudi iskidase od smesku.. Bruku napraji golemu.. Pritera me ,te od onoj moje zakukuvanje otrca u poljski klozet.. T`man zavrsi..cu vikav me izglas zene sto gotoviv jedenje.. Izlete ja ko metak .Narod pune sobe ,jos i po basamci stojiv a ja prolete kroz nji i pravac u kujnu..

 Neki pocese da se smejev ,ja se usminu te mi Milanka podviknu…

Spuscaj taj kraj od suknju!. Nesmo mi t`g nosile ovej suknje gospodske ,nego vutare s litak.. Zakacila se pustinja za pojas te mi svi videli ovoj pozadi da ne kazem koje.. Kuku,kuku…poce vikam i ispravi vutarku ..pa zapuca pa da rabotim i prikukujem al ljudi mal `mal pa se usminev..

Milorada sas smesku ispratimo…

Sve se nesto mislim i tam se smeje ako je nekako videja onuj moju bruku…

Bog ga veselija..

 Ovakvu veselu svi me pomagase ,nesto odrabotim nesto gi veselim.. Nekad nekoga pretupam a neki nec da kazem pretupav i mene..

 Najvis me pretupa Petar Draganov.. Udovac a ubav bese a i godina minu od kako Milorad otide..

 Vrcase se ja peski iz Bojnik od pijac..Ruke mi pune a i upletena krosnja s konopci za grbinu.. Vrucina opekla ,al mene ic ne tesko bilo…naviklo se..

Ispod Slavnik stize me Petar sa suntras..vozija je drva iz planinu.. Ukoci on ..

Aj u kamion …vika.

Ne mog` se brzo raskopcam …vikam..

 Cu ti pomognem.. Sturi se iz kamion i poce me razvrzuje a sve mu ruke pipkav sto stignev..

Turimo onoj nakupuvano pozadi a ja se uengeri s njeg napred..

 A mori Veselo…pituje me..kako stojis s onej stvari?

S koje stvari?…pravim se da ne znajem koje pituje..

 Pa s ljubavne…vika a oblizuje se ko macor..

 Bez bre tamo…vikam …ja sam postena udovica. Moj Milorad je za mene i s`g ziv..

 De,de…vika..mlada si,ubava..Ziva greota da trpis .. Ako treba ja mog pomognem…vika a sve gleda kroz prozor ..

Nemoj mi takvi nemoralni stvari pricas cu izleznem…vikam ja a sve se mislim..poubavo da se vozim ovakoj neg` da lomim noge natovarena ko magare..

 On se ucuta i tek cu kako kamion kaslje a mi taman uz brdo prema Slavnik.. Kamion stanu..

Pokvari se…vika mi.. Zabravi ja na onoj njegovo mlatenje ,zabrinu se kvo ce i on s`g da raboti i kako da mu pomognem..

Vika …ja cu pokusam da ga upalim al ti moras malko da pogurnes kamion …ako mozes i ako oces..

 Ocu ,ocu….vikam ja …te sripi iz kamion..

Upre ja sa svu snagu a on pokusava da ga upali.. Kamion se poce trese i polak poce mrda a on vika kroz prozor…guraj,guraj!!

 Gura ja onakoj iz svu snagu jedno sto metra ,na kraj pado od umor kad kamion upali ubavo..

Ajd ..vika..upali ovoj cudo a ja se ne mog mrdnem.. Izripi on te me u ruke uze i odnese me pravac pod prvo drvo u ladovinu..Raspostelja me na travu ,s njegove ruke pritisnu moje i bi sto bi..Nesam mogla da se odbranim..mlogo sam umorna bila..

 Polezamo u ladovinu..pa se popridigomo.. Kad ulezomo u kamion ,odma upali.. Cutamo neko vreme pa iznad Brestovac on pa poce da podripkuje s kamion..

 Vika mi …pa ce se ugasi..

 Nek se gasi.. vikam.. Pa kako ce otidemo?…pituje me..

 Ja se poce smejem.. Pusti ga do prvu ladovinu nek gori ,posle nek se gasi..reko mu. Vide on da ja nesam bas izgubena a ja mu s gasenje natovari i mene i cetiri deca ,iskoluvamo gi ,odadomo i pozenimo.. I njega moje smejanje isprati kude Milorada.. Vodila sam red da se pa ne izrezilim… Ne mi zal za nista..zivot mi u veselje projde.. Ne jos..Jos cu se smejem..Valjda podugacko jos. Sve se nesto mislim…dal je Petar mislija da sam stvarno gurala kamion i da sam stvarno od umor padnula..Cu ga pitam kad otidnem…za s`g nek bude kako on misli… Jagoda Savic