Još jedna nova lekcija.
Potisnula sam želju da mi ne bi bilo neugodno. Neću reći sr. da me opet ne bi čula neka ptičica.
U četvrtak sam saznala da će u petak u Novim dvorima pjevati Frajle, a u subotu Houdek. Možda mi nisu baš najomiljeniji, ali svakako ih volim i cijenim.
Moja neorganiziranost i nesposobnost da na vrijeme zovem prijateljice i dogovorim da idemo zajedno, napravili su mi zbrku. Ili sama ili nikako.
Neugodnost je bila jača od želje i sad mi je žao, jer se ti trenuci nilad neće vratiti.
Ipak, ionako se volim voziti biciklom, pa sam u petak došla tamo i na ulazu malo slušala Frajle.
U subotu, išla sam na kasnu šetnju i iz daljine čula Houdeka, baš su bile tri pjesme za redom, koje su mi u životu u najljepšim i najgorim periodima puno značile: Crna žena, u originalnoj verziji Kiće i Ivčića i “Pratim te”, Toše P.
Požurila sam doma po bic, ali bila sam daleko i trebalo je vremena.
Stigla sam na tri zadnje pjesme.
Želja je pobijedila, ali kasno. Šteta i glupost.
Propustila sam najbolje, samo zbog neugodnosti da idem sama, Greška.
Na kraju sam ipak došla, u društvu bicikla i nikog nije bilo briga.
Mene najmanje.
Uspjela sam uhvatiti bar malo čarolije, ali moglo je biti puno, puno bolje.
Valjda sam napokon naučila da je želja daleko važnija od neugodnosti.
Nadam se da je tako…
D.K.
12.06.2022.
