USKRS U MOM KRAJU
Korizmeni prolaze nam dani,
jedva čekam da se kući krene,
stara majko brzo ćemo doći,
da zagrliš unuke i mene.
Pisanice spremaj majko svoje,
oboji ih u najljepše boje,
unucima da ih možeš dati,
običaje stare, moramo čuvati.
Običaje ove iz naših davnina,
ja prenijeti želim, na kćerku i sina,
želim da mi djeca za sve dobro znaju,
da u svojoj vjeri, sretno odrastaju.
Da je Uskrs naš blagdan najveći,
to moraju znati, to im želim reći,
u dalekom svijetu, toga tamo nema,
u crkvu se ne ide, nit se išta sprema.
Tamo ljudi ne poštuju Isusove boli,
da je zbog nas razapet na križu,
u mukama umro, jer nas mnogo voli,
naučio ja sam djecu, oni to sve znaju,
s poštovanjem velikim, njemu se klanjaju.
Znam da stalno moliš, dođi kući sine,
dovedi mi djecu, da me želja mine,
dolazimo konačno svome rodnom kraju,
da slavimo Uskrs, po našem običaju.
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 21. 03. 2019.
