JEDINSTVENI DANI
Kada bismo opet bili zajedno
ispod nebeske svetlosti
gde borove grane
krasiše senkom naše odaje
a oči osvetljavaše put do gostione skrivene,
da li bi opet
na stotine soneta u srcu letelo,
a ti, ponosnim držanjem zavodio me?
Kada bih mogla
radost da osetim
pod borovim granama,
gde senke se igraju
a put zeleni,
da li bi u noći
opet čuli šapat,
pod bludnim nebom
pronašli svoj put?
Ljiljana Skelić Vemić
/oktobar 2019./
ZVEZDE NE SPAVAJU
Predodređena si zvezdo da sijaš u mraku
i nije te briga
gde te reka nosi.
Budne su ti oči
u srebrnom zraku,
vetar te miluje po kosi.
Po sred treptaja
širi se nebo,
duša se moja uznemiri.
Srce me ponese
ka tvome skutu,
u rumenom odsevu
čujem disanje…
Snovi tajanstveni,
postaju živi…
Ljiljana Skelić Vemić
/oktobar 2024./
