Daleko negde ostaše snovi,
vreli smešak
sa očiju skidam.
Stvaram misao moguće sreće,
s tobom danas bejah umivena.
Plavim horizontom odjek mi luta,
crvena se radost
razlila po licu.
Od rane zore do smiraja dana
tražila sam ljubav da opet procveta.
Na ukrštenom putu
stvaram misao moguće sreće…
Pretvorih se u proleće
i u letu pticu.
Ljiljana Skelić Vemić
/jul 2021/
