TREBA MI
Treba mi jedna ptica,
na krila da joj se naslonim.
Kad poleti
da me ponese,
u melodiju vetra pretvori.
Kosu ne vezah,
oči će mi prekriti.
Na željenom putovanju
dala mi je hrabrost,
u vazduhu osmeh lebdi.
Grad još spava,
senke posvuda jure…
Osetih groznicu
oblaka nebeskih.
Ljiljana Skelić Vemić
/februar 2021./
